100 сенки над Београдом: Прича о Ле Корбизијеу

Ова, непријатна констатација, настала пре више од сто година, је "интелектуално власништво" познатог архитекте, сликара и новинара, чувеног Ле Корбизијеа, контровезног човека и уметника чија дела и данас изазивају опречна мишљења и расправе, јер једни га сматрају за неимарског генија, док га други доживљавају као "штеточину" која је понизила племенитост грађевинске науке и божанску мисију коју архитектура пружа човечанству.

Без обзира на наше укусе или склоности, Корбизије беше један од најпознатијих архитеката свог времена и несумњиво доминантна фигура интернационалног стила и архитектуре, перјаница такозване "Модерне", настале у првој половини предходног века.

Сем неугодних сећања на престоницу Србије, Ле Корбизијеа и Београд додатно повезују његова професионална уверења и архитектонски стил, која су, на жалост, са мање или више доследности пратили многи пројектанти вечитог града.

"Кућа је машина у којој се живи, кривудава улица је стаза за магарце, а права улица пут за човека", говорио је Корбизије, потпаљујући бес неистомишљеника, али и грађана модерног дела Београда, који имају то "задовољство" да живе у пренасељеним бетонским кулама - налик збирним центрима, солитерима и такозваним "ламелама", касарнама за цивиле, односно - здањима која су грађена по принципима овог уметника.