100 сенки над Београдом: Прича о Скордиску Батанату

Кад је реч о главном граду Србије, извесно је да су га Скордисци звали "Сингидун", при чему постоје бар две верзије које објашњавају - прво познато име града. По оба тумачења, неспоран је део речи "дун" који означава насеобину, место, док реч "Синги" потиче од речи "кружно", што нас наводи на закључак да Сингидун, беше име за "округло утврђење".

Друга претпоставка је да реч "Синги", која откључава ову мистерију, вуче корен од трачког племена Синги, које је насељавало локалитет пре доласка Келта. Оно што обележава живот, па и нестанак Скордиска, је важна историјска константа. Наиме, Келти су одувек стремили ка југу, хеленским земљама и богатству.

Међутим, десило се да су Келти, били изненађени појавом Александра Великог на сопственој територији. Млади Македонац је предвидео комшијске намере, и пре покрета на исток, позабавио се дивљацима на северу, пригњечио их уз Дунав и онемогућио свако дејство.

Згрожени али и задивљени Скордисци, као знак вечите оданости, Александру приносе чувену заклетву о миру: "Ако прекршимо своју реч, нека нас небо згроми и уништи, нека нас земља прогута и нека нас море својим таласима потопи."

Александар је са симпатијама примио изјаву верности и посветио се свом сну - Персији.