Шапчанка Тања има 41 годину. Пре више од двадесет година завршила је средњу Економску школу у Шапцу. У једној од клупа у тој школи, у суседном одељењу, седео је њен вршњак Данило Ђурђевић. Срели су се на одмору, у неком од ходника школе и убрзо започели младалачку романсу.

Када су изашли из школских клупа, младалачка љубав почела је да поприма зрелији облик и дубље значење. То је довело до најлогичнијег наставка - брака.

Тања се преселила у Данилову кућу и брзо се уклопила у нову породицу. Нису одмах по венчању желели децу и обавезе и првих неколико година брака путовали су, излазили, дружили се.

Међутим, у тренутку када су схватили да је време да постану родитељи, почиње њихова драма. Године су пролазиле, а бебе никако није било. Уследиле су посете лекарима, прегледи, лекови, контроле. Прогнозе су биле оптимистичне. У питању су била обољења која се рутински лече и не задају жени претеране главобоље. Углавном је тако, али, код Тање, то је значило да сваки месец пролази у стрепњи и разочарању.

Тако је било осам година по њиховом венчању, док једног дана Тања није утврдила да је у другом стању. Трудноћа је протекла без већих проблема и царским резом стигао је њихов први син. Срећу коју је, као жена, тада доживела, мислила је да никада више неће доживети толико јако.

Када је дечак мало порастао, пожелели су још деце, али опет су морали да чекају, овога пута девет година. После друге девојчице, Тања је престала да се нада, али и да претерано жели децу. Она и Дане остварили су се као родитељи и њихов живот добио је свој ток, а бака и дека пуне руке посла.

Тако је, без најаве и очекивања, после само две године од претходног порођаја, на редовном гинеколошком прегледу, обзнањена трећа трудноћа. Тања је тада била већ у петом месецу трудноће. Како се десило да ништа није приметила ни посумњала остаће јој енигма. У живот Ђурђевића стигла је Ивона, а, иако није дуго очекивана као брат и сестра, све је подједнако обрадовала.

Како Тања има посао који подразумева теренски рад, а Данило своју аутоперионицу, већи део дана преокупирани су обавезама, тако да бака и дека брину о унуцима. И није им, кажу, тешко. С лакоћом се носе с неуморном децом и не смета им што не дозвољавају предах, али вечерње чување деце или, како кажу, трећа смена, некада, ипак, буде напорна. Због тога се, кажу, не могу љутити на своју децу, јер су и они то исто, или још горе, радили својим родитељима.

Редите - Ненад Огњеновић
Продуцент - Небојша Неле Гарић