Енциклопедија за радознале

Балта Бериловац

Стара сеоска школа у Балта Бериловцу подно Старе планине, која је без ђака већ неколико година, поново је оживела као свратиште туриста и музеј старопланинског краја. Адаптацију школе спровео је и осмислио књажевачки Завичајни музеј, у оквиру свог програма за развој образовног туризма.

Беловодска чесма

Село Бела Вода се налази на левој обали Западне Мораве, четрнаест километара северозападно од Крушевца, на брежуљкастим падинама брда Градишта, на надморској висини од 153 до 240 м. Познато је по чувеном беловодском пешчару и изворима минералних вода. У центру села је добро уређен амфитеатар и поред њега велика стара чесма из времена Кнеза Александра Карађорђевића.

Кањон Рибнице

Један од најлепших бисера слива Колубаре је кањон реке Рибнице. Смештен подно северних обронака Маљена и Дивчибара, уз суседни кањон Градца представља можда и најживописнији предео Ваљевске Подгорине. Сусрет две географске целине - краса и разливеног долинског система - читаву ову област чини природном границом, која је одувек била привлачна за људске заједнице, почев од најранијих времена праисторије. Ова чиста потпланинска река, сва вијугава и понегде сасвим скучена стеновитим кањоном, име је засигурно добила по мноштву риба, где су, причају старији, преовлађивале укусне пастрмке и кркуше. Обале су јој углавном издигнуте, а лева страна је најчешће стрма и обрасла густом шумом. Горњи ток реке Рибнице познат је по селу Струганику, родном месту славног војсковође из Првог светског рата Живојина Мишића.

Запис у Шљивовцу

Записи, обредна стара стабла, којих има у готово сваком српском селу, најчешће се користе у време пролећних празника, када их обилазе крстоноше и литије, уз молитве за добру летину. Поред неких од ових светиња, село или сеоска породица, подигне крст, знамен, негде никне и црква, У селу Шљивовцу, код Мале Црнуће, чији житељи раде у иностранству, подигнута је нова капела која подсећа на сличне споменике који се виђају на раскрсницама неких Европских земаља.

Књиге Степањске цркве

Најстарији писани помен о цркви, која је у литератури позната и као непричавска и бајевачка, је из 1722. године. За ову цркву су везана имена угледних сликара ваљевског краја, који су за храм урадили иконе које су постављене на иконостасној прегради 1796. године: Петар Николајевић Молер, Аћим Поповић и др, као и име једног Хаџи-Рувима, за кога се претпоставља да је исклесао минијатурни дуборезни крст који се овде чува, заједно са књигама које је поклонио храму.

Сниматељ: Периша Ђинђић.
Стручни сарадник: Милутин Дедић.
Аутор: Миодраг Зупанц.