У почетку су за њену лековитост знали мештани, чобани и случајни пролазници. Први писани трагови о коришћењу воде датирају из 1811. године. Поуздано се зна да је један од пацијената који је долазио да окрепи своје здравље био наш просветитељ и писац Доситеј Обрадовић.

Настанак и развој Аранђеловца се везује за боравак кнеза Милоша Обреновића у овом крају. По легенди, први извор минералне воде откривен је захваљујући Милошевом коњу који се опоравио захваљујући тој води. На месту данашњег парка Буковичке бање потекао је млаз воде која је имала неуобичајен укус и мирис.

Тако се око бање најпре развијало насеље Врбица које 1859. Милошевим декретом мења име у Аранђеловац. И данас Буковичка бања и Аранђеловац чине једну целину - и бања и град.

Минералне воде бање спадају у најпознатије алкалне угљено-киселе воде које благотворно делују на желудачно-цревна обољења, за реуматизам, шећерну болест... Ова вода се још пре два века, на лични захтев књаза Милоша користила на двору у Београду. Допремана је из бање у "бутелама" и коришћена као стона вода.

Бања је јединствена и по томе што се налази у парку који је део Аранђеловца и сматра се једним од најлепших и најстаријих у Србији. То је најпознатији и најатрактивнији део града. На површини од око 20ха налазе се лепо уређене цветне алеје, фонтане, многобројне врсте ретког дрвећа и растиња, чувени дрвореди и највећа збирка скулптура у слободном простору - "Бели Венчац".

Земљиште за парк је купљено средином 19 века и тада су обележене прве стазе, засађено дрвеће, уређена изворишта минералне воде и бањско купатило. Све до Првог Светског рата, а посебно за владавине кнеза Михаила Обреновића, Буковичка бања је била једна од најуређенијих балнеотуристичких насеља.

Поред минералне воде, климе, ту је и терапија која се примењује у Специјалној болници "Буковичка бања". Ова болница је једина установа у Србији специјализована за продужено лечење, едукацију и рехабилитацију деце која болују од дијабетеса.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Небојша Ђурђевић, монтажер Милица Живојиновић.