100 сенки над Београдом: Прича о Лили Марлен, Лале Андерсен

Кан, Француска, 18. март, 1961. године.

Прошло је 16 година од завршетка Другог светског рата. До јуче закрвљени народи видају ране културом.

На шестом одржавању песме Евровизије, Југославију, која први пут учествује у музичкој арени помирене Европе, представља лепа Љиљана Петровић, са нумером "Неке давне звезде", освојивши 8. место.

Па ипак наш фокус креће даље, ка осталим учесницима, поготово ка мистериозној дами, која ће вољом жирија, напослетку заузети 13. место.

Наиме, на поменутом такмичењу, Западну Немачку представљала је можда најпознатија европска дива прве половине 20. века.

Препознатљивог, заводљивог гласа, беше: Елизабета Шарлота Хелена Берта Буненберг.

Како то у уметности бива, заносна Хелена Берта је плодоносну и необичну каријеру зачинила са бар још два уметничка имена, од којих једно беше Лизелот Вилке, а друго, односно треће, беше надалеко познато читавој Европи, па и свету: Лале Андерсен.

Мало је познато да је чувена Лале Андерсен на чудесан начин у вечитој вези са историјом древног Београда, па јој са разлогом посвећујемо данашњу причу...

Аутор: Александар Диклић

број коментара 0 Пошаљи коментар