Време је за бебе

Због деце се живи

Милица (29) и Владимир (30) Ранковић су се срели врло млади. Милица је одрасла у Бргулама, а Владимир у оближњем Грабовцу код Обреновца. Још је Милица била средњошколка када се одлучила да живи са Владимиром. Њеним родитељима та одлука није пала лако, чак је и Милица помислила у последњем тренутку да сачекају још мало, али већ је Владимирова кућа била пуна људи који су дошли да честитају.

Ни Владимирови родитељи нису сматрали да им је сину време за женидбу, али ни један од родитеља није желео да стаје на пут срећи своје деце и данас су врло задовољни како се њих двоје слажу и воле више од једне деценије.

У заједничком домаћинству са Владимировим родитељима и баком влада хармонија јер се међусобно поштују и сложно деле свакодневне обавезе. Владимир је запослен у Војсци Србије, а Милица је касир у супермаркету. После радног времена, Владимир је са оцем на њиви, а Милица прискочи свекрви да се заврше кућни послови.

Прво дете су добили убрзо по венчању. Зорана је живахно и добро дете које је у кућу донело радост и нове задатке, како младим родитељима, тако и баки и деки и прабаки.

Неколико година после Зоране, на свет је стигао Немања. Немања је рођен као здрава и напредна беба, али је после само годину дана почела борба за његов живот. Три године су млади родитељи провели на клиникама борећи се са сином са тешком болешћу. Подршке је било са свих страна, али је борба изгубљена.

Породица Ранковић је доживела најгору судбину, а једина утеха им је била Зорана. Милица и Владимир су своју бол заједно носили и преживели захваљујући Зорани и великој љубави.

Прошло је неколико тешких година, а онда су ови млади људи схватили да морају наставити са животом. Да то дугују Зорани. Она је већ кренула у школу када је почела да их моли за бату или секу. Зорана је била најсрећније дете када су јој саопштили да је мама у другом стању.

Трудноћу је Милица, као и сваку претходну, изнела лако и лако и брзо се и породила. Малена Анита је на свет дошла 24. новембра прошле године и у кући се од тада поново чује плач бебе и смех одраслих, а Зорана свакодневно трчи из школе како би била са својом сестром.

Аутори формата: Небојша Неле Гарић, Мирослав Петковић, Ненад Огњеновић
Редитељ епизоде: Мирослав Живановић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 22. феб 2015, 23:17) - Dragan [нерегистровани]

Deca

Veoma me je potresla Vasa zivotna tuzna prica o malom andjelu kojeg ste izgubili a srecan sam da ste dobili drugh lepi bebu zelim Vam mnogo srece i jos decice