петак, 13. феб 2015, 22:38
Век сећања и заборава: Шарена села
Обичај подизања споменика над "празним гробом", распрострањен је у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, али су крајпуташи Западне и Југозападне Србије, тачније, околина Чачка, Пожеге, Ужица, Краљева, Гуче и Ивањице, по облику и изради јединствени.
Етнолози и антрополози не могу до краја да разјасне, зашто се споменици ратницима, подижу ван гробаља. О томе постоје различита тумачења, али се сви у нечему слажу; из практичних али и култних разлога, јунаци и борци се сахрањују на месту погибије и тако опстају као део општег друштвеног култа, у жељи да се за дуга времена означи и памти поднета жртва. На иницијативу Туристичке организације, општина Ивањица је започела пројекат рестаурације и конзервације крајпуташа, којих на овом подручју има више од 400, а радови су већ завршени на Палибрчком гробу где их има око двадесет, и у селу Братљево где их је 14.
Бојење у склопу украшавања површина само је доприносило утиску неуобичајене декоративности и сликовитости споменика и читавих гробаља као целина. Од таквих споменика путеви и гробља су се шаренела, па су и добили шаљиви назив "шарена села". Често се за покојника говорило: отишао у "шарено село".
коментари