Ратни филм - Неконвенционални поглед

Руси су, попут Фанцуза, Немаца и Британаца, снимали пропагандне филмове. Рат их је све суочио са стварношћу која се отимала контроли. Требало је да филмски журнали постану главно средство деловања на масе укључене у тај хаос у разним земљама.

Јуна 1941. једна од првих филмских екипа из Москве стиже на фронт. Колико њих ће се вратити? Шта ће снимати на бојишту? Шта неће снимати? Ко ће им рећи шта је потребно да се сними рат?

Изненађујуће је у којој мери наша представа о рату, па чак и наше сећање на њега зависе од тога у каквим су околностима ратни сниматељи притискали дугме за снимање на својим камерама.

Један ратни сниматељ, када је касније гледао своје снимке битке, забележио је: "Био сам усред најљуће борбе, меци су звиждали око мене, скоро су ми скинули капу с главе. Свуда око мене се чула грмљавина и тутњава, све је експлодирало и ломило се, војници су падали на све стране. Како је могуће да на мом снимку није било ничег од тога? Не виде се ни меци, ни пројектили који пролећу, а снимак нема тона. Осећај тог ужаса, те ноћне море и драмтичности битке уопште није пренет."

У овом троделном документарном серијалу поред историчара филма, учествују и ратни ветерани, сниматељи и монтажери, из Русије, Велике Британије, Немачке и Француске који сведоче о својим искуствима са бојишта Другог светског рата.

број коментара 0 Пошаљи коментар