Српски санитет у Великом рату: Трауматска епидемија

Рат је, по речима великог руског хирурга Пирогова, трауматска епидемија, редња повреда и повређивања. Дужност сваког војног санитета је да се тој епидемији супротстави.

Србија је у балканске ратове и Први светски рат ушла са свега 370 цивилних и војних лекара. Током тих ратова, нарочито у Првом светском рату, Србија ће изгубити више од трећине. Толики губитак није забележила ниједна земља у Великом рату, а по свему судећи, тако нешто непознато је и у свеколикој историји ратовања.

Серијал прати судбину српског санитета као дела државног организма, који саобразно томе дели судбину и српске државе, војске и народа у периоду 1914-1918.

Прву ратну годину (1914) карактерише трауматска епидемија узрокована великим и крвавим биткама. Иако са знатним искуствима у збрињавању рањеника, стеченим у претходна два рата, српски санитет је од почетка суочен са недостатком хирурга и санитетског материјала. Стога ће улога страних медицинских мисија, тада хируршки оријентисаних, бити од велике помоћи.

У четири епизоде, кроз обиље докумената, сведочења истраживача, разоткривања до сада непознатих детаља, узбудљивих реконструкција, прати се прва година ратовања, тадашња медицинска знања и пракса, начин збрињавања рањеника, појединачне судбине лекара и детаљи доласка страних медицинских мисија.

У серијалу учествује преко 20 стручњака из земље и иностранства.

Уредник серијала: Јелена Мицић
Сценариста: проф. др Брана Димитријевић
Сниматељ: Васко Васовић
Монтажер: Обрад Поповић
Редитељ: Тања Феро

број коментара 0 Пошаљи коментар