Зоран је старији и одговорнији, док је Дража увек био несташнији, али ни један ни други никада нису задавали муке родитељима. Кад су ушли у касне двадесете, мајка је почела да брине што се ни један не жени. Имали су девојака, али свака дође пар пута па кад веза постане озбиљна, оне се прерачунају кад виде пуну шталу крава и велико имање и нестану. Далеко од тога да су животни услови у Жупи сурови. До сваке куће у селу води асфалтиран пут, село има школу, пошту, продавницу. Природа је питома, а 2 града су у непосредној близини. Али, тврде у глас браћа, да би се на селу живело, мора да се ради сваког дана. Стока не зна за спавање по читав дан, викенде или празнике и свака девојка помисли само на тежак живот кад до приче о браку дође.

Брига родитеља је постала још већа кад су зашли у тридесете. Почела је мајка да приговара како она више не може сама да брине о кући пуној мушкараца, а синови су јој купили машину за прање суђа, па је остала без свих аргумената и ућутала. Каже да је већ престала и да се нада.

Старији брат Зоран је на тему женидбе разговарао са својим пријатељем који му је испричао да познаје породицу из Албаније која има кћер за удају. Убрзо су ступили у контакт, Зорану се допала Миа и прва снајка је на свеопште весеље стигла у кућу. Миа је одржавала контакт са својом породицом и пријатељима из Албаније путем Скајпа и сасвим случајно је Дража видео Миину другарицу Миријету. Њих двоје су се јако брзо заљубили једно у друго и Дража је пошао попут брата у Албанију да испроси девојку.

Језик је био препрека у првим месецима, али су и Миа и Миријета јако брзо савладале српски језик. За нешто мање од 2 године колико је Миа у кући и годину колико је Миријета ту, живот ове породице је преокренут. Поред још два пара женских руку, у кућу је стигла и радост, другачија организација дневних обавеза, а најсрећнији дан је био кад се родило прво унуче, Ђорђе. Нешто око Ђорђевог првог рођендана, на свет је стигло и Дражино и Мирино прво дете, ћерка Јасмина.

"Наше жене су домаћице. Спремне су на договор око свега. Брину о својој породици. Лако се договарају међусобно и са мајком око обавеза. Сви се међусобно поштујемо, а у шталу ни једна не улази. И то не зато што оне неће, него нас има довољно да све те теже послове обавимо, а оне брину о кући и деци. Оно чега се овдашње девојке плаше кад је живот на селу у питању нема везе са реалношћу. Мени је свакако драго што ја сада имам своју породицу и жену која ме поштује и воли. Националност није важна кад је љубав у питању", закључује Дража.

Све будуће маме и тате који желе да учествују у емисији "Време је за бебе" могу да се јаве на тел. 011 6305734 или vera@nira.rs.

Аутори формата: Небојша Неле Гарић, Мирослав Петковић, Ненад Огњеновић

Редитељ епизоде: Горан Ковачић