Време је за бебе

Далибор и Оливера су се упознали на планини. Обоје су живели у планинским селима општине Владичин Хан, али су свакодневно скупљали плодове планине Чемерник и од тога живели. Сезона послова почиње већ у мају када се беру печурке, а уз печурке током лета има шумских јагода, купина, малина и боровница.

"Ја сам простом рачуницом дошао до тога да је много исплативије да проводим већи део године на планини. Посао је тежак, али сам свој газда и годишње више зарадим, него да било где радим за плату." У црнотравском селу Млачиште које има укупно 17 становника у 5 кућа, решили су да живе као подстанари.

Вест о трудноћи им је дошла као потврда њихове љубави, али им је дала и додатну вољу да опстану у суровим планинским условима. Највећи проблем је био што немају кров под којим могу презимети. Срећом, један од власника напуштених кућа је своју трошну кућу и целокупно имање уступио на коришћење младом пару. „Нисам желео да продам кућу коју је моја мајка с муком градила, а нема се ни коме. Ја сам већ зашао у године кад ми није лако да до Млачишта дођем и моја кућа је обрасла коровом. Јако сам срећан што ће се у овом дворишту играти дете и димити из оџака", каже чика Славољуб који већ годинама са породицом живи у Нишу.

У кући нема ни струје ни воде, подови су од земље, у средини куће је старинско огњиште, али је она Далибору и Оливери палата коју ће с вољом средити колико се може и одгајати ту своју децу. Читаво Млачиште и околна села у којима се последње дете родило пре 36 година су добили наду да овај крај неће умрети.

Цела општина Црна Трава има једва преко 1500 становника, а одлив становништва је почео још педесетих година прошлог века. Тек по неко старачко домаћинство је остало у црнотравским селима, а у свим општинским школама има укупно 52 ђака, са свега 2 првака ове године. Оливера и Далибор су брак склопили 30.јула и то је био први брак забележен у Матичној књизи венчаних ове године. Општинске власти су изразиле вољу и спремност да помогну младим људима који желе да живе у овом крају колико је у њиховој моћи, али планински путеви су и даље највећи проблем, али и превелика инвестиција за најмању и једну од најсиромашнијих општина у држави.

Оливерина трудноћа је протицала врло лагодно по њу, а и беба се лепо развијала. Једном месечно су својим теренским возилом путовали скоро 3 сата до Лесковца на лекарске контроле и није било бојазни од било каквих компликација. До самог порођаја је Оливера ишла с Далибором раме уз раме да бере боровнице. Двадесетог августа је на свет стигао брзо И лако виталан и жустар дечачић, коме су родитељи дали име Александар.

Све будуће маме и тате који желе да учествују у емисији "Време је за бебе" могу да се јаве на тел. 011 6305734 или vera@nira.rs.

 

 

 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 16. нов 2014, 17:33) - Лука [нерегистровани]

Непоражена Србија

Сунце је обасјало и Чемерник и даровало још једну сјајну емисију.
Актери су хероји.
Браво за режисера.Први кадрови у коме Оливера,незапослена, у деветом месецу трудноће, на Чемернику бере боровнице ради егзентације су незаборавни.