уторак, 28. окт 2014, 11:35
Историја науке: Тодор Селесковић
Ова епизода посвећена је Тодору Селесковићу (1856- 1901) инжењеру, пројектанту фабрика и постројења, хидроелектричних и парних централа, конструктору машина и алата, првом професору механичке технологије у Великој школи, и универзитетском професору машинства. Родоначелник производног машинства, био је и први управник Београдског водовода и председник Удружења инжењера Србије.
У Саксонији, односно Франкенбергу, завршио је курс машинске струке, а потом и студије на Баденској политехници.Дипломирани инжењер, први посао је добио у фабрици муниције „Лоренц", где је израђивао специјалне машине и алате.Каријеру није наставио у Карлсруеу, тада водећем граду машинске индустрије, него се одазвао апелу Краљевине Србије, упућеном синовима у иностранству - да се врате и помогну изградњу тек ослобођене отаџбине. У Србију је стигао 1881. године, када се успостављала војна индустрија у Крагујевцу, и у Војном заводу почео да организује и производи муницију.
Тодор-Тоша Селесковић, чији је отац био Чех, а мати Немица, одрастао је у Београду.
„Желим да будем један од учесника у стасавању Србије и у њеним настојањима да се приближи Европи. Мој ујак је на мене трошио српски новац- и ја хоћу Србији да служим!"
У овој емисји, приказан је животни и стваралачки пут инжењера, који је за двадесет година рада у тој области, оставио немерљиве трагове у многим делатностима у Србији, која је крајем деветнаестог века.имала хиљаду инжењера. Лик конструктрора, професора, пројектанта, агилног борца за развој земље, „оживео" је глумац Драган Вучелић, а време у којем је стварао: костимограф Биљана Михаиловић, гардеробер Наташа Живковић, шминкер Јана Нановић, сценограф Мирјана Андрејевић, реквизитер и статиста Борис Савић.
Уредник и сценариста серије од 15 епизода, у којима су портретисани великани науке, је Борислава Николић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели и редитељ Иван Милановић.
коментари