Говорио је о родном Мокрину, животу у Новом Саду, селидби у Београд, корзоу, студентским данима, о својој првој љубави Љубисављевички из слушаонице 45, Филолошког факултета...

Са посебном сетом се присећао свог венчања у старим капутима и чашћавања уског круга људи, након тога, док је у џепу имао новац, само за по једно пиво. Шта се догодило када се кума "дрзнула" и рекла да јој се једу ћевапи?

Како оправдава, пореклом свог презимена "Попов", то што му је син свештеник, а ћерка иконописац...

Шта воли да гледа на телевизији, коју музику воли да слуша, и како са становишта осамдесетогодишњака, који је поставио темеље Школског и Образовног програма Телевизије Београд, гледа на тренутну ситуацију и формате који се емитују.

Ширином свог интелекта, чика Раша налази оправдање за све и свашта, а својим одговорима изазива смех и опште дивљење присутних.

Присећао се како су изгледала снимања емисија, које је по месец дана припремао, и како су се након тога чашћавали и опуштали уз вињаке...

Музичарима је наручивао песме и о Новом Саду, и о Београду...

Аутор: Весна Дедић