Дводелни документарни филм који је тако настао води нас у два танзанијска национална парка: Нгоронгоро где слободно живи још 95 лавова и Лејк Мањара где животиње, које најчешће виђамо по зоолошким вртовима, живе слободно.

Репортер је био у Масаи селу међу припадницима Чага племена, снимио је живот под отвореним небом на пијаци у Аруши, где се сви цењкају и тргују тако да се не зна ко је у Мошију и Аруши продавац а ко купац.

Фасцинатно је чути да Масајац Аугусто има 12 жена и 84-оро деце, па је затражио да му држава сагради школу за његов пород, да се за мираз при женидби овде обавезно добија 10 крава и да мушкарац наставља живот у кући своје изабранице.

Објектив камере Трага ће дочарати живот обичних људи у Танзанији где је шољица кафе долар, а просечна плата 100 долара, за оне који имају срећу да раде. Троструко више зарађују хирурзи који су најплаћенији у овој држави.

Све што је потребно планинарима за шестодневни успон на Килиманџаро портери носе на леђима, а кувари спремају храну на планини. Како бисте привилеговано ходали снеговима Килиманџара најпре морате проћи кишну прашуму, па савану, затим алпску пустињу, стену и на крају лед. Ходати полако и тако се привикнути на велику надморску висину кључ је успешног пењања на Килиманџаро. Мравињаци су наизглед део ентеријера, али и велика опасност. Ујед десетака мрава значајна је опасност за свакога.

Из безбедносних разлога се не препоручује да се планинари крећу сами. Сваки планинар мора да има свог водича, кувара и носача, што значи да је 16-оро наших планинара пратило око педесет људи.

Сниматељ, сценарио и режија: Драгослав Гогић

Монтажа: Ивана Нецков Грубишић

Уредник: Љубисав Алексић