О благотворним својствима изворишта и значају ове бање као природног лечилишта говори Др Лидија Обрадовић Бурсаћ, директорка Специјалне болнице, а о својим утисцима, и лечењу говоре пацијенти који долазе из целе Србије и из иностранства.

Вода је благо радиоактивна, таман толико да не штети здрављу. Због посебних физичких и хемијских карактеристика ови топли извори су права реткост и код нас и у свету. Воде се користе за лечење и рехабилитацију неуролошких болести, посебно код Sceloris multiplex (цезијум), реуматских обољења (литијум, рубидијум), за лечење гастритиса и дванаестопалачног црева. Ове воде садрже и ретке елементе као што су стронцијум, радијум, радон, кобалт, уран, селен, сребро... Концентрација микроелемената, макроелемената и радиоактивних елемената и њихов међусобни однос лековито делују на нервна и мишићна ткива. Препоручује се да се у току дана попије најмање 1,5 л воде.

Лековита својства ове бање су била позната од давнина, претпоставља се још од римског периода. Предање говори да су и учесници косовског боја и јунаци I и II српског устанка видали ране у бањској води.

Прво бањско купатило је изградјено 1890. године што се сматра и званично почетком бањског туризма.

Атомска бања је специфична по својим балнеолошким својствима. То је једна од најпроучаванијих термоминералних вода у нашој земљи. Прве хемијске анализе потичу из 1904. године. Минерални извори ове бање везани су за дубоку раседну линију и јављају се у дужини од непуних 100м на десној обали потока који протиче кроз Атомску бању.

Почетком 1977. године Балнеолошки институт из Београда је после анализа воде, бању Горња Трепча и званично регистровао као природно лечилиште.

Изнад самих извора у бањи се налази црква Пресвете Богородице саградјена 1894. године, а 6км од лечилишта Горња Трепча је средњовековни манастир Вујан.

Аутор емисије је Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, а фотографије Милорад Конрад.