недеља, 06. апр 2014, 17:50
Осим тога - Да ли је безвезе живот преко везе?
Када је рођена наша опсесија да све завршавамо преко везе? Да ли је баш за све у Србији потребна веза или је нама тако једноставно милије? Да ли је хватање веза и везица само наш "специјалитет"?
Је ли реч о неопходности или стилу понашања? Могу ли талентовани људи да успеју и ако не обезбеде везу?
Да ли је потенцирање да се у Србији све завршава преко рођачко-пријатељско-кумовских веза, уствари изговор мање вредних, мање образованих и мање способних људи?
Зашто Срби, када нешто морају да ураде, одмах претурају по глави знају ли "неког ко зна неког", зашто користимо везе и у тривијалним ситуацијама попут регистровања аутомобила, куповине намештаја?
Да ли је реч о менталитету, карактерним особинама појединаца или о - традицији?
Сигурно вас неће оставити равнодушним животна прича академски образованог члана "Менсе", који продаје рибу на пијаци у Пожаревцу јер - нема бољи посао.
Упознаћете и службеника Министарства финансија који признаје да је то радно место добио, као и све друго у животу - преко везе. Отворено говори о намештању послова, везицама, везама, као и „сајлама", односно оним најјачим везама.
Зое Кида пита, не прећуткује, истражује...
У другој епизоди емисије "Осим тога" говоре: глумица Милица Зарић, реперка Ивана Рашић, социолог Ратко Божовић, новинарка Љубица Гојгић, теоретичар културе др Влатко Илић и хумориста Драгољуб Мићко Љубичић.
коментари