Стари колектор за одвођење свих отпадних вода, саграђен пре двадесетак година, врло је кратко радио јер није предвиђен за ниске температуре. Постројење је сада у лошем стању, тако да све отпадне воде одлазе у језеро.

Једини спас за Власину је градња новог система тзв. канализационог прстена око језера и уређаја за пречишћавање отпадних вода. На то обавезује и Просторни план Подручја посебне намене "Власина".

У историјским записима, Власинска висораван се спомиње још у 18. веку под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова.

Тако је у кањону дугом 20км створена мочвара која је у појединим деловима била испуњена живим песком.

Када је 1949. године саграђена брана, вода је испунила овај простор, настало је акумулационо језеро а огромни комади тресета, старог више хиљада година, вода је избацила на површину. Тада их је било толико да су покривали трећину површине језера.

Тресетне галије. Острва која при високом водостају слободно плове од једне до друге обале - јединствен су феномен и заштитни знак Власинског језера.

Захваљујући упорној борби еколога Власинских вукова, чланова Еко базе Југ у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије, ова реткост је, напокон 2006. године заштићена, а Власина проглашена за предео изузетних одлика. Наша Еколошка редакција је од 1998. године била активно укључена у заштити тих острва и забрану експлоатације тресета.

Аутор емисије је Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, а монтажер Милица Живојиновић.