Ја, ми и други: Срђан Кеча

Млади редитељ Срђан Кеча, опростио се од свог преминулог оца документарним филмом под називом "Писмо оцу".

Потрага за судбином оца, постала је посвета генерацији родитеља који су носили Титову штафету, а затим били, заједно са својом земљом, растргнути у рату. Овај филм донео је и димензију разјашњења и помирења између очева и деце. Фронт и повреде којима се нису бавили ниједан суд и Трибунал, процесуирао је Кечин филм.

Срђан Кеча направио је укупно пет документарних фимова налазећи своје јунаке у горанском селу на Косову, у Босни, Хрватској, Србији, међу лондонским студентима и у Дубаију.

У својим филовима Кеча трага за "невидљивом" истином о својим протагонистима, питајући се да ли је човек господар своје судбине?

Аутентичност погледа у Кечиним филмова препознали су и наградили филмски фестивали у Лондону, Салерну, Берлину, Котбусу (Немачка), Загребу, Београду, Новом Саду, Сарајеву, Призрену...

У овој епизоди Срђан Кеча говори о своја прва два филма Писмо оцу и После рата.

Сценарио и режија: Валентина Делић

Монтажа: Ксенија Савићевић

 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 22. дец 2013, 22:34) - Ксенија [нерегистровани]

Браво

Честитам, као и аутор претходног коментара, на овом сјајном програму о документарцима и наравно, о нашем младом режисеру Срђану Кечи.
Ово нам дефинитивно треба: млади, а већ зрели људи, школовани, способни и стручни,мало где се могу чути. Они су на маргинама наше збиље. У фокусу су преговори до бесвести не знамо ни за чега ни са ким, риалити забаве, певачи, певачи, певачи, у "Талену" у "Х" и тд, итд...Сакривени су документарни филмови које могу да гледају само појединци у БГ,НС... на фестивалима. Радо бих отишла да их пратим, али нисам у могућности.Зато, бар овако индиректно да сазнамо за Срђана.Хвала бар на томе. И желим нам више "Срђана" и мирно небо.

(недеља, 22. дец 2013, 16:34) - ЖПЖељко [нерегистровани]

Нова документаристика

Емисија која је приказом досадашњег документарног опуса аутора и главног саговорника у поменутим делима подсетила на још један, нажалост, давно нестао програмски раритет некадашње Телевизије Београд из најлепших дана живота ауторових родитеља и осталих приказаних саговорника, а то је био резервисан термин уторком или четвртком увече на Другом програму под насловом "Један аутор-један филм" на чије најблиставије дане филмског документарног израза нас је подсетио и обрадовао, јер је успео да се изрази и у оквиру омиљене нам емисије ауторке која је такође за свако поштовање!

Целокупној екипи емисије желим срећне празнике и свако добро у будућем раду уз пуно здравља!