Сведоци векова: Сликарство манастира Сопоћана, 2. део

О томе сведоче записи патријарха Пајсија и других монаха. Године 1689. монах који није оставио своје име пише: „И опет беху тешка, оскудна и насилничка времена... И у целој земљи разорише свете цркве..."

Записа има још. Неки су уписани оштрим предметом у камену. Пред прво пустошење калуђери су склонили ковчег с телом преподобног Симеона монаха.

Срећом, обнављањем је спасен овај културно-историјски споменик. Како сопоћанске фреске доживљава зналац? „Апостоли, ратници и мученици не престају да нас очаравају. То су надахнуте и монументалне студије велике лепоте и блиставе сликарске технике... свака фигура има своју тежину, своје светло; доноси своја истанчана хроматска сазвучја, остварујући ону непосредност сликарског поступка, кад нам се чини да се између уметника и његовог дела ништа није испречило."

У ктиторској композицији је и лик краљице Јелене, која је према предању дочекана као ниједна друга невеста у Европи, јер је у име добродошлице цела долина Ибра, којом ће Јелена проћи, засађена јоргованима. Прешла је у православље, саградила манастир Градац. Али, када је њен муж, краљ Урош, који је саградио Сопоћане, имао затегнуте односе са Дубровчанима, њима је кришом стигло Јеленино писмо да ће, што брже може, јавити ако краљ Урош смера напад на Дубровник. У композицији ктитора су и Урош са краљевићем Драгутином и други син Милутин.

Сликарство у манастиру Сопоћанима је сликарство за поштовање и дивљење. Многе композиције сврставају се у ред највиших достигнућа. Ту је и Јован, кога народ назива „лепи Јова". У литерарном делу, кћерка српског кнеза Аврама, Јаглика, „лудо је загледана у ову сопоћанску фреску, која се са сопоћанског зида преселила у њену душу. Најлепша глава мушкарца која се икад на црквеним зидовима могла видети, са очима као звезде, које су сишле са неба у цркву и обасјале њен зид".

У Сопоћанима је насликан узбудљив живопис високе уметничке вредности, признат у светској науци.

Уредник и сценарист Петар Савковић, редитељи Стеван Станић и Радослав Московлић, сниматељи Зоран Синђелић и Миленко Јовановић, монтажер Марија Богичевић, продуцент Ћетко Пељевић.