Ексклузивно: Ана Ивановић

Толико пута је давала углавном кратке изјаве које су узете у ходу, као коментар на неку одређену ситуацију и то је често било доста контролисано читавом армијом оних који воде рачуна о њеној каријери.

Упознала сам и господина Гавина Гарсија, који води рачуна о свему што Ана треба да изјави. Моје молбе да ја само желим један обичан разговор нису уродиле плодом до оног момента када сам дигла руке и чекала да се то деси.

Родитељи Ане Ивановић ни по коју цену никада нису желели да се експонирају, нити да у име своје ћерке доносе одлуке, али су веровали у моју жељу да са Аном разговарам неоптерећено и обично.

Често су њени одговори до сада били увек некако исти, помало исхитрени. Увек је била журба пре меча, после меча... И онда, једног јесењег дана, када је Ана дошла у посету својима у Београд, добила сам могућност да са Аном Ивановић и њеним родитељима проведем једно послеподне у Београду.

Њени родитељи били су ту поред ње током читавог интервјуа. На линији је био њен менаџер из Лондона. Господин Гавин Гарси имао је поверења у нас. Анини родитељи били су све време ту, водећи рачуна да се никада не пређе линија поштовања приватности до које им је веома стало. Ана и њен брат расту у породици која гаји вредности узајамног поверења и поштовања. Поштовала сам то, а разговор је био искрен, опуштен и пријатан. Ану Ивановић у овом разговору сагледавамо другачије него у свим њеним ранијим сусретима са медијима.

Размишљам о томе да тако ретко разумемо оне од којих очекујемо да само побеђују. Често је гледалиште немилосрдно, јер очекује само победе, а ретко разуме поразе и напоре.

Сада чекам други део разговора, јер толико тога се дешавало од када смо последњи пут разговарале.