Комунистички Волтер, највећа културна фигура између Београда и Беча или човек који се у младости борио против свега што је био у старости, ко је био Мирослав Крлежа?

Млади Крлежа ка Београду је гледао „као ходочасник према светилишту", био је кадар да као кадет аустроугарске војске да два пута бежи у српску војску а чак је неко време писао и екавицом, што му као кајкавцу и није тако тешко пало.

Зашто се вратио хрватском књижевном „изричају", како је од човека који се пре Другог светског рата најоштрије сукобљавао са Јосипом Брозом постао најмоћнија културна фигура Титове Југославије и од ког тренутка некадашњи горљиви Југословен се почиње сматрати хрватским националистом?

Зашто је Фрањо Туђман заборавио да врати услугу мртвом Крлежи те га је намерно прећуткивао, како Београд и у време најгорих односа Срба и Хрвата није заборавио Мирослава Крлежу и да ли популарност Крлеже данас у Београду говори само о његовој великој књижевној вредности или је реч и о помодарству а помало и о политици.

О томе у документарној емисији ОКО 11 „Београдски бог Марс" говоре београдски писци Михајло Пантић, Гојко Тешић, Владимир Кецмановић, Мухарем Баздуљ и театролог Јован Ћирилов.

Аутор емисије: Горислав Папић