четвртак, 09. мај 2013, 20:56
Да Можда Не
Дан победе - Црвено слово
Зашто се Дан победе над нацистичком Немачком у Србији стидљиво прославља? Како данас гледамо на традицију борбе из Другог светског рата? Да ли су нас Руси ослободили или су нам само помогли у борби? Ко су били хероји, а ко издајници? Да ли су данас јасније улоге или су се позиције додатно искомпликовале са вишепартијским плурализмом и рехабилитацијом припадника Равногорског покрета?
Како данас изгледају споменици посвећени Другом светском рату? Зашто немамо адекватно обележене логоре и стратишта у Србији? Шта су данас Сајмиште, Бањица или Црвени Крст у Нишу? Како смо се односили према обележјима борбе Црвене армије у Србији? Да ли смо као држава радо виђени на московском Црвеном тргу приликом обележавања Дана победе? Да ли смо и за које циљеве смо жртвовали своју антифашистичку традицију?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју
Александар Диклић, аутор серије Београд - Вечити град
Јово Бакић, социолог
Драги Видојевић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике
Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.
Илустрације за потребе емисије урадио Горан Ратковић.
Da li smo trebali pružiti otpor nacistima
Ono što se provlači kroz vaše pitanje "Da li smo tebali pružiti otpor nacistima i opovrgnuti pakt tadašnje vlade Srbije sa Hilerom ili ne" jeste teza da se genocid nad Srbima možda ne bi desio da smo prihvatili pakt.
Pakt sa Hitlerom su prihvatili i Rusi pa je Hitler prekršio sporazum o paktu i napao Rusiju i izvršio genocid nad Rusima.
Хвала у дедино имее
Док Лазар Пантелић,рођен на Божић ,пре три године,спава на тавану,јер му је сестра Ивана-Ица од 30 дана заузела кревет и мамину дуду,шаљем у моје и њихово име безкрајно хвала и малу исправку професору Момчилу,како нам је прадеду и деаду Лазара Лазицу Пантелића,директора прве мушке гимназије,стрељаног са ђацима 21 октобра 1941 године у Шумарицама ,не Пантића, осликао као највећег хероја другог светског рата.
Naša sramota
Tokom emisije se u par navrata pominje spomenik u Jasenovcu,postavljala su se pitanja o rehabilitaciji ali što je najsramnije da u Srbiji niko nikad nije postavio pitanje ZAŠTO U SRBIJI NE POSTOJI ULICA JASENOVAČKIH ŽRTAVA.Ako nismo u stanju da podignemo spomenik na stratištu mogli smo da sačuvamo sećanje na žrtve tako što bismo u svakom gradu Srbije i Republike Srpske imali po jednu ulicu koja bi nosila ime "JASENOVAČKIH ŽRTAVA"
![Да Можда Не Да Можда Не](/upload/thumbnail/2014/09/12/3200568_olivera-kovacevic.jpg?fileSize=3282&contentType=image/jpeg&lastModified=1410540541000)
Аутор:
Оливерa Ковачевић
Како живи Србија? Шта нас дели, а шта уједињује? Шта не смемо да прећутимо? [ детаљније ]
коментари