Тара је станиште и мрког медведа, срне, дивокозе и друге дивљачи. Поред богатства флоре и фауне, ипак, највећу вредност овог Националног парка, са 19 200 ха површине, су шуме које покривају око 80% територије. Сматра се да су то најквалитетније шуме у Србији, па и у Европи. И по здравственом стању и по богатству дрвне масе.

На Тари се и дан данас прича о „Цару Таре", горостасном стаблу смрче, високом 54 м, пречника 157 цм. Расло је на Горушицама, на месту званом Велика ливада.

Стабло је било старо 360 година и било је потпуно здраво, али га је ветар извалио марта 1957. године.

Колика је била то тежина говори и стара фотографија - са 6 коњских запрега дебло је са Митровца пребачено до пилане у Кремна. Нето запремина 28,5 кубика.

Да ли је Панчићева оморика прославила Тару - или, пак, Тара ово високо, витко четинарско дрво? Тек стицај околности је хтео да Др Јосиф Панчић, један од првих научника Србије XIX века, баш на овој планини открије своју оморику која је постала симбол Таре. На почасном је месту у више од 1000 врста флоре ове планинске лепотице.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић.