Како функционише Србија после постизборне партијске расподеле? Коме је шта припало, како се владајућа коалиција сналази и ко је одговоран за стање у институцијама? Да ли су републичке и локалне надлежности у сукобу? Ко је коме изговор?

Да ли су јавна предузећа први испит искреног односа према предизборним обећањима о департизацији? Новим Законом о јавним предузећима предложено је да се управни одбори замене надзорним. Да ли се држава стварно повлачи из јавних предузећа или је реч само о другачијем начину контроле и расподеле дојучерашњег страначког изборног плена?

Да ли се нешто променило или странке и даље служе као посредници при запошљавању? Могу ли се спроводити предизборна обећања ако партије нису на челу институција, већ их воде стручњаци изабрани на конкурсима независно од странака? Како коалиције на локалу функционишу у различитим саставима, да ли је идеологија ту неважна и на основу којих вредносних оквира се доносе одлуке?

Могу ли партије да се одрекну свог дела у управљању и расподели кадрова или је то олако изречено обећање, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре народни посланици:

Саша Миленић, Уједињени региони Србије

Александра Јерков, Лига социјалдемократа Војводине

Зоран Бабић, Српска напредна странка

Дејан Николић, Демократска странка

Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.

Илустрације за потребе емисије урадио Горан Ратковић.