Њихова љубав, о којој се причало у Сарајеву, трајала је 9 година. Адмира и Бошко су маштали о заједничком животу, ковали планове за будућност, не слутећи да ишта икада може пореметити њихове снове. А,онда је дошао рат.

Бошко је могао да оде из Сарајева, али је у њему остао због Адмире. После годину дана проведених у сарајевском ратном паклу њих двоје су одлучили да побегну из тог града који је био опседнут и споља и изнутра. Желели су да се докопају Грбавице, коју су у то време држали Срби,а да одатле пут наставе даље, за Београд.

Њихов прелазак је био договорен и на муслиманској и на српској страни. Кренули су 18.маја 1993. и фалило им је само пет метара да се докопају слободе, али их је у томе спречио снајперски метак. За Бошка је тај метак био смртоносан и пао је одмах,а Адмира је, иако смртно рањена успела да допузи до Бошка и да га загрли. Тако загрљени отишли су у смрт.

Њихова тела данас почивају у заједничкој гробници на сарајевском гробљу Лав. Испод њиховог гроба почива и Шорк Курт новинар Ројтерса који је први у свет послао вест о њиховој смрти. Он је тада изразио жељу да буде сахрањен поред њих када умре. И он је убијен на ратишту у Сијера Леонеу седам година након Бошковог и Адмириног убиства.