уторак, 09. окт 2012, 22:05
Упитник
Никловање Србије
Најава Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања и компаније да ће спровести истраживања потенцијалних налазишта никла у Србији, изазвала је бурна реаговања локалних самоуправа, Српске академије наука и уметности, стручњака, лекара...
Због чега се општине и градови Топола, Трстеник, Чајетина, Врњачка Бања, Аранђеловац и Ужице, као и Емир Кустурица боре против истраживања никла на тим подручјима? Да ли је следећи корак експлоатација ове руде чија су канцерогена својства, тврде стручњаци, оставила трагичне последице у више налазишта у Европи и окружењу? Колико су, под маском заштите животне средине, одређени лобији и појединци заправо штитећи сопствене интересе, као што тврде из Министарства и Србија никла? Да ли би Србија ипак требало да зна којим рудним богатством располаже, како би у будућности, уз употребу савремених технологија, држава могла зарадити милионске суме и подићи своју привреду?
То су само нека од питања о којима ће говорити гости Упитника:
Мр Томислав Шубарановић, државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања
мр Дејан Рајковић, инжењер рударства из компаније Србија никл
Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије
Драган Јовановић, председник Општине Топола
У емисију ће се уживо укључити и председници општина Трстеник и Чајетина Мирослав Алексић и Милан Стаматовић, као и Богољуб Перуничић, токсиколог.
Уредник и водитељ емисије је Оливера Јовићевић.
Odgovor Z. Laziću
Za Z.Lazica:
Da bi čovek mogao nesto da komentarise, onda barem malo treba da poznaje tu oblast,a i interese svoje države u okviru ove zastrasujuće globalizacije i održivog razvoja.
Verovatno Z. Lazic, koji se ne predstavlja u potpunosti nezna za Sterategiju održivog razvoja Reopublike Srbije i šta sve treba uraditi do 2017. godine.
Na ovaj način ja samo pokušavama da predložim smernice održivog razvoja u narednom periodu, a Z. Lazić, zaista neznam šta hoće i komentar sadrži elemente vređanja.
ja imam 842 objavljena naučno-stručna rada, 23 inovecije/usvojene/ i 52 knjige, a uz to vodi ili vodim 11 doktoranata, a on???
stop unistenju
hvala vam puno na emisiji.nadam se da ce rts da nastavi sa pricom o stetnosti nikla.ovo ako prodje treba da nestanemo svi,ljudi nije nikl stetan sto uporno istice onaj covek sa loncetom i kasicicom nego otpad od nikla.i jos nesto on poredi norvesku i srbiju,to je smesno ovde se ne bi postovalo nista urnisala bi se srbija za saku dolara.jedino sto imamo vredno je priroda ,pa zar i to.
O stetnosti nikla
Dobro bi bilo da se nasi inzenjeri edukuju u oblasti zastite zivotne sredine. Videli smo dzezvu za kafu i kasicicu u rukama mr Rajakovica. Pa to i moja baba zna. Ono sto moraju da znaju studenti da nikl spada u kategoriju polutanata nazvanu teski metali i da su stetni u zivotnoj sredini ako udju u lanac ishrane i ako sa jalovina i deponija budi podignuti u vazduh, kojim se prenose na veca rastojanja. Oni se taloze na zemljiste i biljke i njima ne smetaju (mogu vinogradi da budu zeleni i pored tih pogona i kopova)0 ali ti plodovi nisu ispravni za ishranu ljudi i zivotinja. Trebalo bi da prouce koje uslove postavlja EU za proizvodnju organske hrane u kojoj Srbija treba da vidi veliku perspektivu.
Питање
Студент Рударско геолошког факултета ме је запањио својим знањем, па бих га замолио да изнесе податке на колико копова у Србији је извршена рекултивација где је изглед тог подручја враћен у пређашње стање, као што рецимо има случајева у Немачкој. Било којег копа не мора никла. Врњачка Бања је највећа бања у Србији и заштићена је као природно добро, као и целина Мокра Гора-Шарган. Па студенту наведи пример где се оваква експлоатација у сличним подручјима ради у свету.
Niklovanje Srbije
Bespravno je komentarisati nečija mišljenja ,ali živim u mestu gde se planiraju ta istraživanja i prisustvovao sam sastanku 2005 god.Besmisleno je komentarisati nešto,neznajući ni gde se nalaze mesta gde se planiraju istraživanja.Lako je otvarati kopove i rudnike a živeti 90 km od njih. Hvala na razumevanju i sva podrška akciji Stop Niklu.
Природа
Минерална вода Врњци ( извори Топла вода, Снежник, Језеро, Слатина),минерална вода Мивела ( Велуће на овој локацији која се налази километар од изворишта Мивеле се планира екплоатација ),извори у селу Жабаре, Црнишава, у Брусу и још козна колико извора минералне воде које се налазе све у десетак километара а пар километара од потенцијалних налазишта нилка. Природни парк Копаоник је на тридесетак километара ваздушном линијом од Велућа. Изузетно плодна Земља поред западне Мораве. Виногорје у Александровачкој жупи која је исто на пар км. од Велућа.Ово је изузетно густо насељено подручје баш због питоме природе. Да ли стварно ово све мање вреди од једног рудника никла? Колико би добили а колико изгубили?
Мислим да народ овог краја би само изгубио, а и држава са њим. Добили би само уски кругови људи који су плаћени од светских конпанија који се баве експлоатацијом никла.
Заштитите свој народ! Заштитите природу Србије! Није ово наша земља ово је земља наших потомака!
Рекултивација?
Студент Рударско-геолошког факултета би могао мало да прошета до Колубаре и површинских копова па да види да ли се и како врши рекултивација тог простора. А простор изгледа сабласно. Могли би да снимамо и први силазак Срба на Месец. Екслоатација рудних налазишта у нпр. Мокрој гори - Златибору, Опленцу - Тополи, Велући - Трстенику - Врњачкој бањи је исто као када би се отворио такав рудник у каквом националном парку у ЕУ или у каквом бањском лечилишту. Понављам по стоти пут: да је то све тако бајно и сјајно главни финансијери би били јавно експонирани а не би испред себе гурали партијске људе, у чију одговорност смо се уверили небројено пута.
Nikl
Nije mi jasno o cemu pricate ljudi? Rudnik se ne pravi na 100km2,vec na propisima odredjenoj lokaciji i posto se zavrsi eksploatacija vrsi se rekultivacija zemljista! Ovo su propisi Evropske Unije i Srbija je usvojila iste.
Prerada lateritske rude nije otrovna i ne zagadjuje zivotnu sredinu! To je hidrometalurski proces prerade i toliko je redak i efikasan,da imamo jedinstvenu priliku u svetskom rudarstvu da razvijemo ovu privrednu granu.
Nikl nije otrovan i kancerogen metal! Ceo fakultet je zapanjen ovakvom medijskom hajkom.
Ako ovi iz Srbija Nikla projekat sprovedu po propisima i po svetskim standardima,ne samo da nece biti zagadjenja i narusavanja zdravlja,nego Srbija ima priliku da zauzme snaznu poziciju u svetskom rudarstvu.
Mazanje očiju
Gospodin Rajković pokazuje sliku fabrike gde se nikluje u Finskoj, ali ne pokaza sliku rudnika gde je eksploatisan i prerađen taj nikl. To bi isto bilo da Užičani prikažu Valjaonicu bakru, kako je okolo sve lepo i zeleno, a da ne prikažemo rudnik Bor.
Велика срамота
Морамо се борити да се овај целокупни поступак заустави у овој фази. Нашим будућим нараштајима смо оставили дугове да враћају наредних 100 година, сад још да им затрујемо и воду и ваздух и земљиште, па сви нека узму кофере и нека се селе из своје земље да раде као надничари у иностранству! Срамота!!! Ако ово са никлом прође, проклињаће вас наредне генерације! Народ треба да схвати да је његов глас светиња и да се мора борити сам за будућност своје деце.
коментари