Сценарио су написали Жене и Гијом Лоран. Филм представља идеализован опис савременог начина живота у Паризу, смештен у туристичким деловима Монмартра.

Ово је прича о девојци која је расла одвојено од друге деце. Њена мајка је умрла када је била мала. Њен отац, психолог, никад је није загрлио.

Само би је месечно прегледао, због чега би сваки пут Амелијино срце почело јако да лупа.

Њен отац је због тога веровао да се ради о срчаној мани, па ју је склонио од друге деце док је расла. Напустивши кућу да би се осамосталила, она развија необично активан живот.

Амелија је одрасла и постала је конобарица у малом кафићу "Две ветрењаче" на Монмартру, чији је власник бивша циркузанткиња.

Са своје 22 године, Амелија води једноставан живот. Ужива у малим задовољствима. Једног дана, иза зидне плочице у свом купатилу проналази стару металну кутију са разним стварчицама дечака, који је некада живео у њеном стану.

Одлучује да пронађе, сада већ одраслог мушкарца који је ту оставио кутију, како би му је дала. Ако га пронађе, учиниће га срећним...

Режија: Жан-Пјер Жене