уторак, 04. сеп 2012, 22:40
Око 11: Зашто у Србији нема инвалида?
То што особе са инвалидитетом ретко виђамо на јавним местима не значи да их у Србији нема, већ да их наш однос према њима обесхрабрује.
Овде можете прочитати краћу, текстуалну верзију емисије "Око 11"
Успеси српских параолимпијаца једна су од ретких ситуација у којима се особе са инвалидитетом помињу у позитивном контексту, а цела нација је поносна на њих. Освајањем медаља не треба се препустити само слављу, већ се запитати зашто су особе са инвалидитетом у Србији мање видљиве него у земљама ЕУ, иако их процентуално нема мање.
Да ли су закони и прописи задовољавајући или је проблем у општем ставу и предрасудама према особа са инвалидитетом? Како изгледају свакодневне муке оних који морају да размишљају о томе како подићи новац из банке или користити јавни градски превоз?
Шта су њихове највеће муке и како их решити, у емисији Око 11 говориће: Лепојка Чаревић-Митановски из Организације за подршку женама са инвалидитетом "Из круга", Драгиша Дробњак из Савеза слепих Србије и Јелена Котевић из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Око 11 имаће превод на знаковни језик и моћи ће да је прате особе са оштећеним слухом.
Емисију води Ирина Ивић.
Ne razumem
Kakva je to organizacija za podrsku zenama sa invaliditetom. Cemu ta polna podela kada se radi o invalidima?Znaci li to da ako je invalid osoba muskog pola, njih to ne zanima?Stavrno je bezveze dokle se ide sa tim rasnim, klasnim, polnim i kakvim sve ne podelama u svim sferama, da cak dovodi do morbidnosti.Po cemu je zena invalid drugacija od muskarca invalida pa da treba specificna organizacija za to????Neka mi neko objasni.I jednima i drugima treba jednaka pomoc, a naziv ove organizacije je cist sovinizam, prema muskarcima.Znaci mi poreski obveznici, medju kojima je daleko vise muskaraca nego zena, placamo za organizacije koje diskriminicu vecinski pol medju poreskim obveznicima.Ima li to smisla?Molio bih nadlezne da ukinu tu organizaciju, promene ime ili stagod.U najmanju ruku ne bi smela da se finansira od para poreskih obveznika muskog pola.
Pitanje za Jelenu Kotevic
Koliko osoba sa invaliditetom je zaposleno u Ministarstvu rada?
Zasto poredite
razvijene zapadne zemlje sa ubogom, unistenom Srbijom koja jos samo fitkivno funkcionise i egzistira? Svi smo svesni u kakvoj se situaciji nalazimo i treba da gledamo kako da sami sebi i jedni drugima pomognemo koliko mozemo, na vlasti racunati je neskromno.
invalidnost
Ma sta reci na ovu temu koja se svuda provlači a ustvari svi zatvaraju oči pred problemom te vrste. ja sam majka sesnaestogodisnjeg dečaka koji je težak invalid, nije za skolovanje a još manje za neku delatnost. Nisam poklekla ni ja ni moja porodica, ali smo svesni činjenice da ako sami ništa ne uradimo da pomognemo našem detetu, nsmožemo očekivati pomoć ni od drugih a ponajmanje od države koja je takve osobe zaboravila. Primera radi: morala sam da molim za invalidsku rampu ispred kuće tri dana a komisije za odobravanje pelena i neophodnih pomagala su u našoj opštini posebna priča. Ništa nam drugo ne preostaje nego da se celoga života borimo za neke osnovne stvari, trošimo vreme, energiju i nerve umesto da se bavimo detetom kome je potrebna dvadesetčetvoročasovna pažnja i rad.
kako da zivim
ja imam 27 godina osoba sam sa invaliditetom od rodjenja nigde ne radim nemam posao, izdrzava me majka sa njenom penzijom ne samo mene nego nas cetvoro u kuci gde niko nije aposljen ,,mesecno imamo po 4000 po clanu..Sta cu ja raditi kada moja majka ne bude vise ziva ,,od cega da zivim.Prosle godine radio sam na javnim radovima u komunalnom preduzecu na ciscenju groblja.Tu sam od prvog dana bio maltretiran od rukovodioca na primer....zasto sam dosao meni ne trebaju invalidi ovde mora da se radi ili na primer idi kuci ne mogu da te gledam.,,,Izdrzao sam to odradio 5 meseci ,,,moji roditelji molili su drektora da me ostavi da nesto radim ,,nije hteo govoreci sta ce mi invalid..Nijedan posao mi nije pohudjen iz NZS...bio sam na proceni radne sposobnosti i imam resenje o poslovima koje mogu da obavljam.... Sta ce biti samnom ne znam,,,,, milan jocic valjevo
re: invalidnost?
a sta ocekujes od drzave?
invalidnost?
Prvo cestitke za osvojene medalje invalidima osvojili su vise medalja nego aktivni sportisti.
Ja sam postala invalid pre 6 godina,nikakve povoljnosti od drzave nisam dobila i ako sam se obracala centru za socijalni rad u Malom Zvorniku,Opstini M.Zvornik.Pocetkom godine sam isla na procenu preostale radne sposobnosti i nudili su mi dvesta hiljada dinara da pocnem neki posao.I ako su videli da se krecem uz pomoc stapa i jos drugi zdravstveni problemi to je bilo sve.Inace u M.Zvorniku radi nekoliko firmi i kazu da su one svoje radnike koji su postali invalidi zaposlili a ostali???Sramota za drustvo,a sto se tice kretanja nevolim da idem nigde tesko ulazim u autobus jer su uglavnom stari i visoke stepenice niko ne ustaje da bi sela,
pogledi na moj izgled itd.Da li ce ikada biti bolje
Razlike su u drustvenoj zajednici
Treba imati na umu da da je opsti mentalitet u n.p. Nemackoj drugaciji nego u Srbiji. Ako je neko od rodjenja ili detinjstva invalid u smislu telesnih nedostataka, drustvo mnogo ulaze za razvoj da bi se te osobe osposobile za samostalan zivot. Uz to mora se dodati da je i materijalna situacija drugacija tako da zdravstvo moze mnogo i da ulaze u razvoj telesnih invalida. Razlika se u ekonomskoj situaciji oslikava i kod odraslih zdravih osoba, dok se omladina u Nemackoj vec sa izborom srednje skole odvaja zauvek od porodice, osamostavljava, u Srbiji se cesto i nakon sklapanja brakova i osnivanja porodice potomstvo ne odvaja od roditelja, jer kako nam je poznato malo je onih koji sebi mogu priustiti sobstveno stambeno resenje. Ako vecina omladine u Srbiji posle zavrsetka obrazovanja nema zaposlenje nije u stanju da se osamostali. U Nemackoj je u pojedinim pokrajinama nezaposlenost ogranicena na 3%, drustvo je stanju da se brine o nezaposlenima pa cak i onu mogu da se osamostale i zive u stanu koji placa drustvo. Cinjenica je da to Srbija iz poznatih razloga nije u stanju da sprovede. Tako da invalidima i onima koji to nisu, nista drugo ne preostaje nego da se oslone na podrsku porodice. Dugo bi trajalo sve druge razlike jos nabrojavati, ali cinjenica je da je integracija invalida u drustvo jedan dugacak proces.
pozz
i sam sam osoba s invalditetom,neznam ni sam sta mi sve ne stima od glave do pete,sve nesta ne valja..Trenutno zivim u Atlanti i ovdje manje vise ljudi negledaju kakav si fizicki kao osoba...i ja sam dok sam bio u Srbiji bio povucen u sebe neznam zasto plasio sam se izaci pred djecu,moje vrsnjke pa i odrasle..Znam nije lako al porucio bi da svim da se oslobode straha da negledaju ko ce sta reci i ocel se narugat.Samo pravimo sami sebi vise muka a familiji najvise,nego izlazite druzite se budite dio drusva...ja sam puno izgubio zato i kazem nwbudite poput mene...Sad imam 36god sta da dodam jos..pozz i zivi bili..
коментари