Чиле је препознатљив по вулканима, бакру и винима.

Видети активни вулкан изблиза прави је доживљај. Боравити у местима где
људи живе и гледати вулкан који се дими заиста је специфичан доживљај.

На овим просторима су и најбољи виногради у свету и на моменте изгледа
да чилеанска вина имају амбицију да престигну француска.

Кажу да добро вино зависи од количине сунца које виноград добије током
године, а Чиле је окупан сунцем велики део времена.

На имању Дон Мелчора сазнајем како се некада живело у Јужној Америци.
Ту је делимично и сачуван сан о животу по хацијендама, опуштено, без
трзавица и стреса. Ту сам срела највеће светске енологе, који су ми
говорили о својој посвећености, упознала сам Колумбијца који је дошао у
Чиле и тада купио земљу за мале паре, а данас, продајући је део по део,
добро живи.

Посетила сам припаднике народа Мапуче у градићу Пукон, испод активног
вулкана. Они су први дошли у овај део Јужне Америке и покушавају да
сачувају нешто од свог идентитета.

Чиле је још увек подељен на оне који су више волели Пиночеа и оне који
су више волели Аљендеа. Тражимо шта је остало из тог времена. Људи се,
кажу, нису много променили. Срдачни су и насмејани, скоро да су навикли
на сталне земљотресе.

Осамнаест сати лета да бисмо видели нешто различито и другачије уверава
нас да је глобализација стигла и до Сантијага. Град прави европски, а
тако сам далеко. Главна улица као и у Европи. Морала сам да зађем дубље
у земљу како бих осетила оно о чему слушамо о Јужној Америци.

Мира Адања-Полак