То је Ковачица, једно од осам насеља истоимене општине, где су словаци већинско становништво.До ове варошице се стиже када се кроз поља сунцокрета крене на Север према Зрењанину. Од Београда је удаљена тачно 50 километара.

Ковачица је баш варош фина, чиста и уредна. Ушорене улице, лепа дворишта, много зеленила и цвећа, паркова... И то, када овде дођете морате да приметите. Зелени травњаци се редовно одржавају.

Општина Ковачица на својој територији има и реку и пустару. Простире се од Тамиша на Западу до Делиблатске пешчаре на Истоку. Инспирација за сликаре-наивце на претек! Боје природе - боје слика!

Традиција наивног сликарства започела је 1932.године када су мештани Мартин Палушка и Јан Сокол почели да сликају. Покрет се шири, оснива се сликарски клуб и тако настаје специфичан стил у сликању пејзажа и свега што их окружује. Најпознатији наивци Ковачице су Зузана Халупова, Мартин Јонаш, Јан Сокол, Алжбета Чижикова и многи други.

Прва изложба наивног сликарства је овде одржана 1952. године. Три године касније је основана Галерија наивног сликарства. Од оснивања до данас, задржала је статус најзначајнијег седишта културе у том месту.

О природи као неисцрпном извору инспирације говори Алжбета Чижикова, о својим разнобојним, митским петловима прича Павел Хајко, о призорима из детињства које је овековечила на својим платнима говори Ева Хусарикова. Павел Цицка прича о бојама природе и колориту својих слика. Марија Хлавати-Кришан види инспирацију у мотивима радова у пољу, сеоском животу, а посебна прича су њени сунцокрети и бундеве али и боје простране војвођанске равнице.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.