Дунав је у великој мери одредио начин живота и већину занимања у Бачком Моноштору, чији становници израђују на десетине предмета за свакодневну употребу од онога што им је природа подарила ,а то су: трска, рогоз, врба, топола, храст.

Готово да нема домаћинства у Бачком Моноштору које нешто не производи од природних материјала. Једни од рогоза ткају торбе и простирке, други од трске праве ролетне и параване, трећи од дрвета врбе израђују кломпе, а четврти од врбовог прућа плету корпе, пети од тополе праве корита из једног комада, шести од храстовине граде чамце, седми од ораховине кундаке и друге предмете у дуборезу, итд.

"Триба видит то липо мисто", како Моношторци кажу за своје село на икавском јер икавица се овде задржала још увек, иако су је први Шокци који су доселили у Бачки Моноштор донели још пре пет векова.

Већина становника Бачког Моноштора живи у сагласју са природом, понајвише са Дунавом који им је одредио и судбину и начин живота, чак и начин исхране.

Сви Моношторци се поносе оним што им је Бог подарио, а посебно оним што је опстало у рукавцима Дунава, а то су: видра, хермелин, дабар, јазавац, али и ритски јелен.

Моношторски је на цени у целој Европи, јер баш овде у "капији Горњег Подунавља" одстрељен је капиталац који је 17 година држао светски рекорд.

Екипа емисије Квадратура круга затекла се у Бачком Моноштору у време парења ритског јелена и забележила све оно што прати тај чин, почев од рике, нервозе, па до агресивности и нежности јелена према кошути.

Ритски јелен се пари само један месец у години и није онда чудо што је толико нервозан и агресиван, а ко не би био, јер током парења изгуби и до четвртине своје тежине.