Читај ми!

Мој херој

Емисија Мој херој кратким документарним причама говори о успешним људима који су пут до сопствене звезде пронашли кроз учење и рад, или помоћ другима. На тај начин емисија покушава да, насупрот кичу, шунду и некултури сваке врсте, афирмише људе који промовишу праве друштвене вредности и тако постају узори младима у нашој земљи

У тренутку када човек препозна свој позив, када га схвати као мисију и почне да ради за опште добро, његово достигнуће постаје општа вредност, а околина почиње да опажа његову снагу и величину. Такви постају хероји нашег доба, узори који младима показују да се преданим учењем и радом може постићи све.

У овој емисији говоримо о хранитељима из Милошевца.

У селу Милошевац, крај Велике Плане, већ осамдесет година негују традицију хранитељства. Милошевчани су још пре Другог светског рата удомљавали децу која су остала без родитељског старања, данас то чине њихова деца и њихови унуци, или нови сељани - они који су ту одрасли у новим породицама, поженили се и поудавали, и сада враћају дуг, чувајући ватру доброте, да се на њој згреју нека нова тужна дечја срца. На тај начин у овом селу је подигнуто око 4 хиљаде деце.

Војислав Павловић је диркетор Центра за породични смештај "Радмила Младеновић Пулић-Црна" у Милошевцу. Овај центар језгро је хранитељског покрета, а Воја је и те како квалификован да га води. Не само да је завршио Економски факултет у Беогаду, него је и сам био штићеник - растао је у хранитељској породоци од своје прве године живота.

Аднан Лојо рођен је 1986. године у Сарајеву, али из тог града нико никад није питао за њега, једино баба коју је посетио ту скоро, кад је већ као момак отишао у родни град. Аднан је, живећи у хранитељској породици, са одличним успехом завршио основну и средњу школу, и недавно дипломирао на Машинском факултету у Крагујевцу. Остао је у породици својих хранитеља, иако више нема правио на статус штићеника, ни они на материјалну надокнаду за бригу о њему. Остао је као члан породице.

Зоран Новаковић носи презиме породице из Милошевца која га је прихватила и одгајила. Завршио је основну, па средњу милицијску школу у Сремској Каменици, и запослио се у Београду. Уз рад, завршио је и Дефектолошки факултет, јер је хтео да се врати у Милошевац, да новостеченим знањем помогне деци без родитељског старања, несречној и збуњеној какав је и сам био.

Аутор пројекта: Зоран Илић
Продуцент и уредник серијала: Сава Сајко

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 08. апр 2012, 15:19) - gaga [нерегистровани]

ukljucite se

Ovo je lep primer i o takvim slucajevima treba vise pisati.Malo je takve dece u hraniteljskim porodicama ali ih ima, i njima treba dati prostora u medijima, da njihov primer bude putokaz mnogim sticenicima a i hraniteljima.