Филм започиње причом о обичном јутру које је освануло у резиденцији породице Ђинђић. О премијеровом расположењу, мислима и понашању тога дана говоре они који су са њим провели последње тренутке: шеф обезбеђења Милан Веруовић, возач Александар Бјелић и секретарица Биљана Станков.

О атмосфери у Влади и начину на који су се тога дана доносиле одлуке сведоче: Зоран Живковић, Душан Михајловић, Јожеф Каса, Божидар Ђелић, Драган Миловановић... О последњем сусрету са Ђинђићем и упозорењу на опасност говори Драгољуб Марковић.

На документарно - аналитички начин филм отвара и питање безбедности премијера, улоге које су поједине службе у држави имале и одговорност коју нечењење за собом носи.

Филм започиње атмосфером обичног јутра и онда нас кроз реконструкцију убиства води до драме која се одвијала у амбуланти број 13 Урганетног центра у Београду. Прича се завршава у 15 часова и 45 минута, када је после више од два сата од убиства, званично саопштена Ђинђева смрт. Саговорници су снимани на аутентичним местима: улаз број 5 испред зграде Владе Србије, зграда у Адмирала Гепрата, Ургентни центар, и у простору Владе Србије.

Сниматељ: Војислав Вучинић, Монтажер Марија Богићевић и Горан Мијић, новинар Весна Илић, оригиналана музика Владимир Тошић, редитељ Тања Феро. Аутор документарног филма је Слађана Зарић.