Еко караван: Слике предела

Манастир Давидовица и Куманица потврђују неписано правило да су наши средњовековни манастири настали на најлепшим, здравим, не ретко скровитим местима, где су "добре воде" и изворишта - места тишине и спокоја.

Давидовица, манастир из XIII века, ушушкан на јужним обронцима Јадовника, покрај реке Повијуше, задужбина је жупана Дмитра, најмлађег сина кнеза Вукана Немањића, који је узео монашко име Давид, по коме је манастир и добио име.

Манастир је вековима био у рушевинама, све до 1960. године када је конзервиран, да би тек 1996. године, захваљујући Музеју у Пријепољу за мање од две године био реконструисан.

Урађено је то на исти начин, истим поступком и истим материјалом као када је и грађен.

Камен-сига је вађена из Мајдана у Сопотници као пре VII векова, тако да се само по оловној спојници која вијуга манастирским зидовима може приметити где престаје XIII, а почиње XX век.

Црква Светог архистратига Гаврила, у народу позната као манастир Куманица из XIV је века. Обновљен је крајем 2000. године. Налази се на путу од Пријепоља до Бијелог Поља, на самом улазу у лимску клисуру.

Тешко је одгонетнути у чему је тајна Куманице, њеног култа и народног веровања у чудотворне, исцелитељске моћи.

Најзначајнији проналазак приликом архолошких истраживања 1999. године је саркофаг са моштима непознатог свеца. Пронађен је у олтарском делу цркве. Само место и канонски положене мошти указују да је реч о некоме ко је изузетно цењен и у народу поштован као светитељ. То је тајна која збуњује стручну јавност. Српска православна црква је, након обнове Куманице, објавила да су то мошти Светог Григорија Куманичког Чудотворца.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба.

број коментара 0 Пошаљи коментар