Еко караван: Град рудара

Готово да нема породице у Костолцу чији бар један члан није запослен у Термоелектранама или рударском копу.

Угаљ је овде био симбол живота - рударење и енергетика окосница развоја града.

Када су пред крај XIX века отворени први јамски рудници угља, насеље је имало нешто више од 1000 људи, да би данас Костолац постао град са око 15 000 становника.

На његов развој је од пресудног значаја имало отварање првог рудника 1870.,а потом и рудника Кленовник 1885.године. Са сваком новом тоном угља - Костолац се све брже ширио и попримао изглед типичног рударског насеља. Гради се стамбена колонија у којој су под кирију становали рудари и њихове породице.

Костолац је данас млада градска општина, која је тај статус добила пре годину дана, а носилац развоја је Привредно друштво Термоелектране и копови.

Иначе, први писани извори о Костолцу потичу из XII века. У непосредној близини је и некадашњи антички град Виминацијум. Костолац је име добио од латинске речи "castullum" или "castel", а значи градско утврђење квадратног облика.

На површинском копу "Дрмно", који је тик уз локалитет Виминацијума, рударска механизација је случајно закачила и тако открила скелет, можда најстаријег мамута у Европи - мамутица Вика. Била је висока 4,5, дугачка 6 метара, тешка 10 тона и стара 60 година. Припада изузетно реткој врсти мамута. Остаци су, како је процењено старио око 5 милиона година. Али јединственост овог налаза поклекнуло је пред већим приоритетима. Рударски коп се шири, тако да ће Вика бити премештена на друго место.

Екипа "Еко-каравана" је обишла стари коп из 1870. године, Термоелектране, Виминацијум.и многа друга места. Причу о граду рудара завршили смо крај реке, на обали Млаве. Јер, Костолац није само град димњака и рудника, већ и место лепе природе - за одмор, рекреацију, риболов и вожњу чамцем.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.