У Словенији је, као реакција на изгубљене изборе, неочекивано букнула етничка мржња.  

Почело је са увредљивим коментаром на интернет сајту странке Јанеза Јанше, где је написано да је Зоран Јанковић добио изборе захваљујући досељеницима из бивше Југославије "са страним акцентом и у тренеркама". Епилог инцидента је "Протест у тренеркама" и подношење кривичне пријаве због ширења говора мржње.

С друге стране, у Србији, још увек нерасветљени напад на Јову Капичића, народног хероја, подсећа да мрачне страсти ни овде не мирују. Капичић наводи да га људи најчешће карактеришу као "Црногорца, организатора Голог отока и творца хапшења Драже Михајловића", указујући на мотиве напада.

Да ли се варница превише приближила балканском бурету барута? Да ли бујају или јењавају етнички инциденти у Србији, пре свега према Ромима, Албанцима, Мађарима и Бошњацима... као и према сексуалним и политичким мањинама? Ништа боље не пролазе ни Срби у другим бившим југословенским републикама.

Да ли етничка мржња и нетолеранција избија онда када се узроци сопствених пораза траже у другима и другачијима? Да ли је нација, мржња и освета судбина Балкана? Ко су жртве, а ко осветници? Према којим националним мањинама се показује највећа нетрпељивост? Који суседи су нам пријатељи, а који показују нетрпељивост према Србији? Шта су донели избори у Словенији и Хрватској, да ли ће порази деснице у овим државама омогућити побољшање односа са Србијом или пробудити авети мржње?

У емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић, говоре:

Синиша Ковачевић, драмски писац и редитељ

Марко Караџић, комесар за људска права Либерално демократске партије

др Владимир Илић, Центар за развој цивилног друштва

Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић