anonymous [нерегистровани]
Ponovo sam plakao
Ponovo sam plakao kao i svaki put kad gledam vase emisije...
Polako pocinjem da vjerujem da Srbi imaju neki genetski kod da budu zrtve i narod izlozen patnjama, pritiscima i nestanku.
Nadam se da nisam u pravu.
Ostaje nam da se borimo kao i ovi divni ljudi iz ove emisije i ne dozvolimo da se izgubimo ili nestanemo pod pritiscima.
No pasarán!
DRAGAN STANIĆ "STANKE" [нерегистровани]
DOPUNA
OVO JE NAJBOLJA EMISIJA NA RTSu.GLEDAM JE GODINAMA I MISLIM DA MOGU DATI MALI PREDLOG: NA KRAJU SLEDEĆE EMISUJE RECI DA JE U ALBANIJI SAHRANJEN PRVI SRPSKI KRALJ- IVAN VLADIMIR -NAŽALOST I SRBI MALO ZNAJU ZA NJEGA-A TO MOŽEŠ PROVERITI U CRKVI NA MEDAKU III U BEOGRADU-GDE JE CRKVA PO NJEGOVOM IMENU.IME JE DAO PETRIJARH PAVLE.
SRDAČAN POZDRAV
DRAGAN STANIĆ "STANKE" [нерегистровани]
DOPUNA-SRBI U ALBANIJI
MISLIM DA BI EMISIJU TREBALO PREVESTI NA ENGLESKI I POSLATI JE U ODGOVARAJUĆE FORUME EU,AMERIKANCIMA,UJEDINJENIM NACIJAMA,I SVAKOME KO NEŠTO ZNAČI NA SVETU-AKO SE MI NE BORIMO ZA SEBE-NIKO NEĆE ZA NAS.DOSTA PRIČE O ZAVERAMA BORIMO SE PROTIV NJIH ARGUMENTOVANO KAO ŠTO JE I OVA EMISIJA.
SRDAČAN POZDRAV
anonymous [нерегистровани]
Тон
Преузео сам емисију са сајта али када је пустим на комјутеру - нема тона.
Молим за помоћ.
Ljiljana Stoiljković [нерегистровани]
deca Novog Brda
Poštovani gospodine Stankoviću,
Suvišno je reći šta vaša emisija KVADRATURA KRUGA znači za Srbiju. Osim svetlosti u opštoj tami programske šeme ona nam omogućava da pomognemo tamo gde je to potrebno a ja mislim da je to na Kosovu dugoročno potrebno.
Zato Vas molim da Mi na e-mail s.ljiljana@eunet.rs pošaljet informaciju kako da pomognem onu jezivu bedu u Novom Brdu koju ste prikazali u emisiji od 20.11.2010.god.
Stoiljković Ljiljana
boba [нерегистровани]
boba
pusti u nekom drugom plejeru!! km plejer otvara 100%! pozz!!
anonymous [нерегистровани]
Pricekajte
I nama je isto bilo - bez tona, ali posle je pocelo. Mislim da je tegnicki.
anonymous [нерегистровани]
istina
istina je da se isto desavalo u srbiji, crnoj gori, bosni, itd. kao sto su srbi morali da menjaju svoja imena i prezimena u albaniji, tako su albanci menjali svoja u ovim krajevima iz "raznih" razloga. naravno, ono sto je tvoje, vise boli, jer se s tudjim teze poistovetiti!
anonymous [нерегистровани]
moj pogled
Zivim u Albaniji 3 godine i zelim da podelim svoje znanje o ovoj zemlji i na osnovu njega dam komentar na neke segmente ove emisije gde su, po mom misljenju, odredjene pojave izvadjene iz konteksta i time dobile drugaciji smisao.
Oko 40 % albanaca je hriscanske veropispovesti a od toga je 30% pravoslavno. Pravoslavni Albanci su Albanci koji nisu preuzeli islam pod Turskim pritiskom. Emisija je ostavila utisak kao da su pravoslavni Albanci retkost. U Tirani se trenutno zida velika pravoslavna crkva u centru grada i pravoslavna zajednica Albanaca je veoma aktivna u vracanju pravoslavne tradicije.
Drugo, slusanje stranih medija, televizije i radija je bilo zabranjeno svim gradjanima u doba Envera Hodze. Albanaci su masovno gledali Jugoslovensku televiziju u tajnosti, mnogi znaju ili razumeju srpski jezik zahvaljujuci televiziji. Poznajem mnoge porodice koje su bile maltretirane i njihovi clanovi zatvarani jer su gledali nase programe ili programe Italijanse televizije, bez obzira sto su bili Albanci, tako da kaznjavanje za gledanje srpskih i drugih stranih medija nije bilo upereno samo prema srpskoj manjini vec prema svim gradjanima Albanije i smatralo se veoma teskim prestupom, napadom na drzavu i rezim.
Tadkoje, postoje brojne Albanske porodice su internirane u sela gde su im sva gradjanska prava bila oduzeta i gde su ziveli u izolaciji i bedi bez slobode kretanja (prava da napuste selo) decenijama, a zato sto su pokusavali da prate strane medije ili da kontaktiraju sa ljudima u inostranstvu.
Od 1966 masavno su i jednako ruseni hramovi svih veroispovesti. Cini mi se da je emisija nije jasno predstavila da je rusenje hramova pogodilo sve podjednako pa se bojim da se moze razumeti da su rusene samo srpske crkve kao poseban vid ugrozavanja manjima.
Za kraj, imena Dritarija, Guri i Drur su uobicajena Albanska imena, Dritarija dolazi od reci Svetlo (a ne prozor) i to je verzija Svetlane, Guri je verzija Kamenka. Emisija je prikazala kao da su ova imena posebno bila osmisljena kao pogrdna za Srbe, medjutim to su imena koja Albanci nose kao njihova uobicajena imena i ona nemaju po sebi pogrdno znacenje. U tom smislu mislim da je, meni drag novinar Stankovic pogresno interpretirao znacenje ovih imena. Problem je u tome sto su ljudi morali da promene imena ali ne u tome da su ta imena pogrdna ili osmisljena da posrame srpsku manjinu.
U svakom slucaju zivot ljudi ovde je bio decenijama izuzetno tezak a narocito za manjine. Medjitim, postoje i pozitivni primeri suzivota i tolerancije, a kako se situacija u poslednjih nekoliko godina popravlja, iskreno se nadam da su stvari definitivno krenule na bolje za srpsku i druge manjine.
Kao srpkinja u Albaniji nikada nisam dozivela ni jednu neprijatnost a kao Beogradjanka uvek sam docekana sa postovanjem jer se Beograd dozivljava ovde kao jedina prava metropola na Balkanu. Ako neko zeli da turisticki dodje u Albaniju nema razloga da se brine za bezbednost, stranci, ukljujuci i Srbe su srdacno prihvaceni a u zemlji ima sta da se vidi.
anonymous [нерегистровани]
odgovor na gentske zrtve
Postovani gospodine, imam potrebu da odgovorim na komentar o genetskom kodu da se bude zrtva. Kad pogledate istoriju sveta vidite da je ona sacinjena uglavom od nasilja i patnje i da su mnogi ljudi i grupe bili zrtve sukoba i razaranja. Opasno je samo sebe videti kao zrvtu jer nas uloga zrvte oslobadja svake odgovornosti i onemogucava nam da saosecamo sa svim ugrozenim ljudima te da vidimo i druge zrtve osim sebe. Nisu Srbi posebne zrtve na svetu, a nisu ni jedini agresori. Svi smo individualno odgovorni za to sto cinimo i za to da li doprinosimo da ovaj svet bude bolje mesto za sve ljude. Generalizacije nam ne pomazu da ucinimo nesto bolje za sebe i druge i mogu biti opasno sredsvo manipulacije.
Љубица Драгојевић [нерегистровани]
Тежак живот самохране мајке
Поштовани Бранко, редовно гледам Вашу емисију "Квадратура круга" и веома сам срећна што помажете деци и породицама који су у тешким материјалним ситуацијама.Надам се да ће те и мојој породици помоћи.Ја сам Драгојевић Љубица ,рођена сам 26.01.1958.год. Станујем у Кљајићеву,у делу куће,чији је власник мој брат Никола Драгојевић. Самохрана сам мајка и моју породицу чине ћерка Невена и син Синиша. Драгојевић Невена је рођена 15.09.1983.годд.у Сомбору .Невена је глуво-нема,али сам успела да јој омогућим школовање.Завршила је Основну школу "Јован Поповић"у Новом Саду.У време њеног школовања радила сам у фабрици "Бане Секулић"Сомбор тако да ми је омогућено да будем пратња детету на путу до школе и назад -Кљајићево-Нови сад -шинобусом и аутобусом.Из Кљајићева смо кретале у 06:00 за Нови Сад а враћале се у 15:00 и ја сам одлазила на посао ,друга смена до 22:00 а долазила сам кући у 23:00 а ујутру поново за Нови Сад. Моји родитељи су бринули о Невени докк сам ја била на послу .То је трајало 10 година (једна година-вежбе говора;једна година-предшколског и осам година -Основне школе у Новом Саду ). Средњу школу ѕа глуво-нему децу ,Невена је завршила у Београду и добија звање фризерке. Веома сам поносна што је моја ћерка борац. Живи као подстанар у Новом Саду,већ 5 година. Радила је разне послове да би само себе издржавала:у фризерском салону,у перионици а сад ради у "МАХI" продавници у Каменици са пола радног времена и бори се сама у великом граду. Мој син,Синиша Драгојевић,рођен је 01.10.1996. год. у Сомбору,сада је ученик осмог разреда Основне школе "Никола Тесла" Кљајићево. Велика му је жеља да настави школовање и постане столар. Ја сам остала без посла 2000.год. после 25 година радног стажа у "Бане Секулићу"Сомбор. Већ 11 година сам на Заводу за запошљавање и толико година се борим да по туђим њивама и кућама зарадим да могу своје дете школовати . Ја не могу да остварим право на дечији додатак и социјалну помоћ,зато што сам власник 1 јутра земље-моје очевине.Од тога имам минималне приходе. Са нама живи и моја мајка,Милица Драгојевиц рођена 1933.године на Кордуну.Њена пензија је 12.000,00 дин. месечно.Тај приход нам омогућава ,да кад на селу нема надничарских послова преживимо уз хлеб,млеко и остале минималне потребе. Ово вам пишем , са жељом да ми омогућите даље школовање детету.Стипендија за Синишу би ми омогућила да се лакше борим са тешким животом. Школовање деце ми је приоритет у животу. То што немам своју кућу,редован посао и живим скромно,не пада ми тешко,као помисао да нећу моћи школовати своје дете. Позивам Вас да нас посетите и видите где и како живимо. Да упознате чланове моје породице а посебно Синишу ,који жели да се даље школује. Поздрав од Љубице Драгојевић улица Октобарске Револуције10 25221 Кљајићево ,контакт телефон 062/10-25-216
коментари