Gostujući u emisiji Svedok na RTS-u, predsednik Srbije Boris Tadić, rekao je da je bilo očigledno da ćemo živeti u drugačijem svetu, posle 2008. godine, i da nema dileme da smo imali izbore u potpuno različitim okolnostima u odnosu na svet u kakvom smo se posle toga probudili.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

"Razmišljao sam da izađem pred građane i kažem da živimo u drugačijem svetu, ali sam se više posvetio tome da se ljudi aktiviraju. Prošlo je to vreme, povećava se nivo investicija, ali ni izbliza nismo u situaciji kao pre 2008. godine", rekao je Tadić.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informatinog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li se slaže da je "prilično dugo na početku krize iz dobrog dela vladajuće koalicije šireno uverenje da postoji lakši put izlaska krize", predsednik Tadić odgovara da kada se kaže šansa, misli se na šansu da se poprave stvari koje nisu funkcionisale, a da to što se efekti tih popravki ne vide, znači da jednostavno nije postojao pristup novcu kao kod drugih zemalja koje brže grabe napred.

"Niko tada nije pomišljao da će dramatično skočiti zaposlenost u Srbiji, sa tom rečenicom da je kriza naša šansa", kaže Tadić i dodaje da je dobra okolnost što „ćemo, ipak, dovršiti istorijske poslove u energetici, makroekonomskoj stabilnosti, obezbediti finansijski temelj za budućnost, i stvoriti uslove za bolje okolnosti, naravno, biće još veoma teških momenata, prolaze ih sve evropske zemlje."

Na pitanje kako je moguće da država, u kojoj je težak dogovor oko zajedničke ocene realnosti života, napreduje i rešava probleme, odgovara da zaista imamo rast zaposlenosti, da je potrebno da to bude jedno pet, šest-meseci, pa da kažemo da smo uspeli da prevaziđemo krizu, jer neke zemlje su doživele slom, neki regioni imaju dobre okolnosti, nije svugde totalna katastrofa, sve zavisi od početne pozicije, a naša nije bila dobra, jer nismo izgradili infrastrukturu, loše makroekonomske indikatore, zaduživanje, bez investicija u nauku, obrazovanje, sa velikom potrošnjom.

Ni evropske zemlje nisu imale rešenja za krizu

"Sve to sada plaćamo, jer taj novac nismo uložili u investicije koje donose novi novac, a ekonomisti u Srbiji moraju imati uzdržanost, jer su jedini imali nadležnost da kažu šta nas čeka, ja imam samokritički odnos, i pokušavam da realnost sagledam takvu kakva jeste. Mišljenje privrednika je često suproptno mišljenju ekonomista, jer život je drugačiji", kaže Tadić.

"Politika treba da obezbedi rast životnog standarda, pored privrede i ekonomije, ali ekonomisti su i tada mogli da kažu 'mi zarađujemo više nego što privređujemo', a to je prvi put u istoriji da je vlada sama sebi postavila limit dokle može da se zadužuje, i to je naš boljitak. Mi slušamo šta kažu ekonomisti, ali ne vidimo uvek rešenja. EU sada pokušava da nađe rešenja za krizne momente poput ovog, jer za ovu krizu nisu imali rešenje, taj padobran", rekao je predsednik Tadić.

"Dodaje da građane uvek zanima šta će oni dobiti idući tim putem ka EU, a ja kažem to su najpre sredstva, najmanje tri milijarde evra za različite kapacitete. Naša evropska perspektiva sada je bitno izvesnija nego pre nekoliko meseci".

O tome da li ga brine to što, prema nekim istraživanjima, toliko veliki broj građana misli da vlast ne mari dovoljno za to što su oni osiromašili, Tadić kaže da to potpuno razume, da mu je bilo jasno da će biti teško, ali da kriza jeste bila šansa da se mnogo toga popravi, da ljudi žive sa slabijim standardom, ali da uvek imaju utisak da je vlast kriva, kada je teško. "U vladi možda neki pristupaju inertno svojim poslovima, takav je i politički sistem, mnogo stranaka, tu je i ustav kao posledica kompromisa, interesa građana, ali ljudima je život težak, i ja tu muku poštujem u ovim okolnostima".

"I Grčkoj je teško, a mere štednje će biti veoma bolne, i podrazumevaće prodaju imovine, kao i u mnogim drugim zemljama, ali naši građani su iscrpljeni, jer kada se Evropa bogatila, naši su jedva sastavljali kraj sa krajem."

Kada kuća gori, svi gase požar

Što se tiče tranzicije, "socijalnog lifta koji se kod nas nekako zaglavio", kaže da je to zbog toga što postoji nepravda, nepristojno bogati ljudi, privilegovani zbog krupnog kapitala, a bez kojeg se opet ne može, ali stvari se sada pomeraju, "prvi put imamo hapšenje kriminalaca, drugostepene presude, potrebno je vreme, treba nam i strpljenja, ja maksimalno pokušavam da doprinesem, i uradim ono što jeste moja odgovornost, ali i više od toga".

Na pitanje da li država radi u sistemu koji značajno formiraju tajkuni i njihova ekonomska, politička, pa i medijska moć, odgovara da svi zastupaju svoje interese, da svuda u svetu krupni kapital bogatih ljudi postoji, i tako je svuda, ali se postavlja pitanje postoji li regulativa i političari koji hoće to da reše.

"Ja ne mogu da kreiram projekte za autoputeve kada ih niko nije pravio 40 godina, tako je teško i uspostaviti pravdu, ako je nije bilo decenijama", kaže predsednik Tadić.

"Većina njih do svog kapitala nije došla u regularnoj ekonomskoj utakmici, nego za vreme Miloševića, pa i posle 5. oktobra", kaže Tadić.  „Ja nisam svemoćan ni sada, ali ipak se borim, kriminalci su u zatvoru, svi koji učestvuju u političkom životu bili su na vlasti u proteklih 12-13 godina, ja tada nisam imao vlast, nego su tada Koštunica i mnogi drugi bili odgovorni, ali onog trenutka kada su se stekle drugačije okolnosti imam veću odgovornost, iako sam činio i greške, neke moje precene su bile loše, kao na primer u aferi 'Bodru'".

"Opoziciju uvek mogu da pitam šta je ona učinila da bi Srbiji bilo bolje, šta su doprinele svojim predlozima sem što su destabilizovale državu, pričama o sigurnoj kući za Ratka Mladića, pa kada je reč o ubistvu Zorana Đinđića, ali građani su tu uvek da presude".

Istorijsko postignuće ulazak u EU

O tome da će početak pregovora sa EU biti istorijski datum za Srbiju, a na pitanje "zar time ne dobijamo ono što imaju mnogi u regionu koji nisu imali Mladića", kaže da je istorijska činjenica to da ćemo postati članica EU, da će to promeniti živote naših ljudi, da je put ka EU naš model, posle kojeg će se mnoge perspektive otvoriti proizvođačima, inženjerima, softvreskoj industriji."

Na pitanje jesmo li sada u poziciji da zahtevamo od Brisela da ispuni svoja obećanja, i ima li bojazan da bi se politika uslovljavanja mogla nastaviti u nedogled, Tadić je rekao da to nije bila nikakva trgovina, nego odluka koju smo doneli na Savetu za nacionalnu bezbednost. To što je saradnja sa Hagom bila pretpostavka da idemo dalje, to je druga stvar, mi smo rekli da hoćemo kraj saradnje, i time smo mnogima pokvarili planove, dok smo bili ispod površine vode, bilo je lako ucenjivati nas, ali sada su stvari drugačije."

"Prestala je moralna barijera između nas i EU, mene sada zanima hoće li evropski partneri ispuniti svoje, mi ćemo uhapsiti i Hadžića, to je naša obaveza, ali hoćemo i pomirenje sa regionom, nikakve uslove nisam postavljao, nemam za to ni snage. Ali ne računam da će biti ni neke sveopšte pravde, to je borba, oduvek u međunarodnim odnosima, a naše je da se borimo za sopstvene interese", tvrdi Tadić i dodaje da će svakako biti i novih pritisaka i ucena.

Na pitanje brine li ga novo Holandsko zatezanje oko evropske pozicije Srbije i da li će to ovde još više jačati evroskepticizam, predsednik Srbije kaže da ne strahuje, da to jeste realnost, pa čak i u EU, jedna opšta tendencija koja je posledica krize.

"Evropski građani danas kažu šta će nama neke nove zemlje, kada gubimo sredstva, ali mi moramo da ih i razumemo i ubeđujemo, da je integracija Zapadnog Balkana dobra i za njih", rekao je predsednik Tadić.

O tome zašto godina ulaska u EU nije samo jedna obična godina u našim životima, zašto se ovde često pravi atmosfera da je čekanje EU uz preživljavanje glavni cilj srpske politike, odgovara da je to potpuno praktično pitanje, kao recimo otvaranje autoputa. Zato je taj datum bitan, ne kao folklorna manifestacija, nego kao menjanje života u ovoj zemlji.

"Mi smo postigli mnogo toga, rekorde u zapleni kokaina, na primer, slobodnija smo zemlja nego ranije, iako imamo neke i lošije parametre, neko je lažno informisao javnost da ja širim lažni optimizam", kaže Boris Tadić.

Tadić kaže da se svaka situacija tretira iz više uglova, a samim tim možete stvoriti ili podsticajnu, ili negativnu atmosferu.

Srbija nema interes da zaledi problem Kosova

O tome da ga politički protivnici sve češće optužuju da je napustio formulu i Evropa i Kosovo, predsednik odgovara da ne zna na osnovu čega to kažu, "Kosovo je problem koji postoji i tiče se Evrope i sveta, ali EU nema alternativu".

"Ništa u politici nije definitivno, postoje legitimni interesi svake države, a oni se ne mogu, kada je u pitanju Srbija, zastupati tako da dolazimo u sukob sa svetom, naš interes je da rešimo konflikte na Balkanu, ne da srljamo u nove, učinili smo velike stvari i za to dobijamo međunarodna priznanja".

Preko veka postoji konflikt na Kosovu, a albanski interes je išao ka stvaranju Velike Albanije, Srbija se takvoj politici suprotstavlja, pa moramo nastaviti našim evropskim partnerima da objašnjavamo da nismo za ovakvo rešenje, nego da idemo ka novom, koje Balkan neće ponovo pretvoriti u bure baruta. Sada svi otvoreno kažu da ne očekuju da Srbija prizna Kosovo zbog ulaska u Evropu, a sa druge strane se slažem da je promena granica nestabilnost. Ponavljam da nemamo tajnu politiku, nego želimo održivo rešenje, načina ima, naročito onih koji ne znače da jedna strana sve dobije, a druga sve izgubi. Svašta se pominje, i ukoliko postoji opredeljenje za mir i prosperitet, Srbija nema interes da problem zaledi nego da ga reši u vremenu koje dolazi.

O tome da je "mnogima ostalo nejasno šta je do kraja hteo da kaže kada je za jedan nemački list nedavno izjavio da Srbija ideju o stvaranju velike Albanije smatra opasnom, ali da bi mogla sa tim da živi, ako bi postojala sporazumna rešenja", kaže da je genaralno protiv stvaranja takozvanih velikih država po formuli nacionalnih objedinjenja na Balkanu, ali da šalje poruku da je svestan da tako nešto postoji, sa tim da Srbija brani svoje legitimne interese na Kosovu, i u regionu. Nikada nećemo podsticati podele suverenih država da bi svoje interese realizovala, jer to nije dalekovida politika.

Priča o podeli otvorena je od 1968. godine, i nikada nije prestala da postoji. Ja se ne izjašnjavam o modalitetima drugih, sve to postoji, kao i modalitet stvaranja Velike Albanije, to je realnost, kao i sve drugo za šta mi moramo biti spremni, ali mislim da imamo dobru politiku, svoje crvene linije,tragamo za praktičnim rešenjima, to je naša osnovna strategija. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Neki kažu podela, neki rešenje Kurdistana, dve Nemačke, treba biti precizan i pragmatičan u tim pitanjima", rekao je Tadić.

Regionalna saradnja, umesto hegemonije

Na pitanje o odnosima između Beograda i Banjaluke, kaže da Srbija ne namerava da bude nikakav hegemon, da ona samo štiti ljudska prava i univerzalne vrednosti, da nijednog trenutka ne želi da ugrožava teritorijalni integritet drugih država, ne nameće rešenja. Mi jedino možemo da pomognemo, ne da namećemo.

"Ko god misli da ću otići u RS i reći vi to treba da uradite, vara se", kaže Tadić.

O tome kako je razumeo izjavu Erdogana posle nedeljne izborne pobede, da je njome jednako dobilo i Sarajevo, Tadić kaže da je „to drugačija politika od one koju mi vodimo, ali da je sa druge strane veliki uticaj Turske, da je Turska danas 15. ekonomska sila na svetu, nezaobilazni faktor, i da je to prirodna namera jedne takve sile, sa takvim perspektivama. Srbija želi bliske, savezničke odnose sa Turskom. Političke pobede u Srbiji treba da budu dobar glas za sve, za Brisel i Moskvu, Vašington, kao i za sve narode u BiH.

"Srbija ne može da bude takva da ima namere hegemona u regionu, nego da se ponaša korektno prema susedima, i tako brani interese svog naroda, kao takva je poželjna u EU", rekao je Boris Tadić.

O tome šta će biti glavne izborne teme na izborima naredne godine, EU, korupcija, ili nešto treće, Tadić kaže da će od nove godine početi stvarne kampanje, da je godinu dana ozbiljan ekonomski, bezbednosti  i politički period, ali da će bolji životni standard građana svakako biti glavna tema".

Nerealna koalicija sa SNS

O mogućoj koaliciji sa SNS-om, kaže da su sve takve teze u svrhu pridobijanja birača, da to nema veze sa realnim stanjem. „Mi smo dve potpuno različite stranke, poimanje politike SNS-a i DS-a se veoma razlikuje, kao i naše političke istorije, naši životi su imali drugačije tokove, a ja uvažavam različitosti, međutim to su ogromne, i duboko verujem, nepremostive razlike".

Na pitanje da li je spreman na mogućnost da Srbija dobije vladu u kojoj nema demokratske stranke, Tadić odgovara „ne daj bože da se to dogodi, ja bih bio predsednik još godinu dana, ali uveren sam da je to nemoguće, iako građani možda sada jesu nezadovoljni, ipak, izračunaće kako treba, uprkos greškama koje su činjene."

O tome da li je drugačija vlada bila moguća, i šta misli o tome "što su ministri postigli veći učinak u borbi sa drugim ministrima nego na svom pravom poslu", kaže da je i to bilo bolje rešenje nego prepustiti zemlju onima koji su želeli da je odvedu dalje od EU, mi nismo uprokos teškim okolnostima izgubili šansu, bila je to stvar drugačijeg ambijenta pre krize..sada su potrebne unutrašnje reforme, koje su same po sebi veliki ekonomski resurs, na primer niko nije pokrenuo korišćenje biomase."

O tome da neprekidno povećava svoju odgovornost, kaže da je kada je postao predsednik bio zadužen da predstavlja zemlju u svetu, i za neka pitanja vojske, ali kada je odlazio među građane svi su ga pitali brojna pitanja, za poslove, za plate, penzije.

"Ja ne mogu to da ignorišem, jer građani očekuju da njihov glas ima neke koristi, nažalost ovaj sistem je takav da je samo predsednik direktno izabran, moram da gasim požar, a ne samo da predstavljam zemlju u svetu, iako od toga nema ništa lakše. Ako svi ne daju svoj doprinos, zemlja će i dalje imati mnogo problema."

Što se tiče političke cene koju ću plaćati zbog toga, meni to nije bitno, ako rešimo problem, jer ću znati da je moje mešanje imalo svrhu. U suprotnom, biću nesrećan", rekao je Tadić.

O čestim zamerkama na ulivanje neutemeljenog optimizma, Tadić zaključuje da sa stanovišta života jednog naroda, četiri godine jeste malo, ali da je mnogo za svakodnevni život. Ovo vreme je bilo ekstremno teško i za mene lično, od samoproglašenja nezavisnosti Kosova, odluke MSP-a, najteže ekonomske krize u zadnjih sto godina, unutrašnjih konflikata... Ali ostali smo na nogama, nismo bankrotirali, zadržali smo svoje šanse koje su realne i koje su ostvarive, zaključio je predsednik Srbije Boris Tadić.