O problemima Javnog servisa u emisiji Da, možda, ne govorili su Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije, Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije, Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista Danas i novinar Duško Bogdanović.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Da, možda, ne 

Govoreći o budućnosti Javnog servisa, Tijanić je rekao da ima utisak "da ovaj režim, posle četiri ili tri režima želi ozbiljno da reši pitanje finansiranja", ali i da misli da je ideja o Javnom servisu "preuranjena" za Srbiju.

"Zamislite da imamo društvenu, političku i ekonomsku situaciju, kao što imamo danas i da imamo Bi-Bi-Si, kao javni servis. Stanje ne bi bilo održivo... Ja sam predlagao i to nije usvojeno, da naredne četiri godine država, ako želi da ima javni servis i ispuni evropske standarde, finansira RTS iz budžeta. Građani ne mogu da plate koliko je potrebno za izdržavanje ovakvog javnog servisa", istakao je Tijanić.

Jedno od ključnih pitanja o kojima su gosti raspravljali bila je pretplata kojom se finansira Radio-televizija Srbije, pri čemu je Ljiljana Smajlović navela je primer "Dojče velea" koji ima garantovan petogodišnji budžet upravo kako bi se obezbedila nezavisnost. Ljiljana Smajlović je, takođe, zamerila RTS-u što se nije više trudio da promoviše pretplatu.

"Niko nikada nije načinio nijedan porez popularnim. To je moj stav... I dalje nisam zadovoljan frapantnom činjenicom da Hrvati na dvostruko manjoj teritoriji sa dvostruko manje građana skupe do 200 miliona evra i daju HRT-u, a da mi ne možemo da dođemo do 70 miliona zajedno sa marketingom", istakao je Tijanić.

Objašnjavajući da građani, indirektno, plaćaju i komercijalne televizije, jer je reklamiranje proizvoda uključeno u njihovu krajnju cenu, Karadžić je rekao da je javni servis potreban Srbiji.

Karadžić je, takođe, konstatovao da je najbolje da se RTS finasira preko pretplate, ali da ga, ukoliko to nije moguće, ne treba pustiti da propadne.

Smajlovićeva je, pak, rekla da je problem neplaćanja pretplate malo komplikovaniji, podsećajući na silne pozive za bojkot plaćanja tokom devedesetih godina. "Plaćamo cenu političke kulture u čijem smo stvaranju učestvovali", rekla je Smajlovićeva.

Tijanić nije želeo da komentariše izjavu ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je rekao da sa 100 miliona evra svako može da vodi RTS.

"To pitanje finansiranja, ne može da se reši bez pomoći države i onda se dešava da me pitate za Dinkića i da ja prvi put neću da ga izujedam, kao što bi uradio u svakoj normalnoj prilici, jer odgovaram za 4.000 ljudi. Već kažem: 'Dobro, dobro, otelo mu se.' Već smo pričali i već smo to sanirali", naveo je Tijanić.

Uloga RRA

Posle više godina, Republička radiodifuzna agencija donela je odluku da se emisija Preljubnici Televizije Pink prebaci u ponoćni termin, a Karadžić je, obrazlažući taj potez, rekao da je RRA naložio Pinku da sve emisije koje mogu da povrede razvoj maloletnika premeste za ponoć.

Posle te odluke, Pink je nastavio da emituje isti format u istim terminima, ali sa mnogo blažim sadržajem.

"Imali smo primer u Mađarskoj da je za govor mržnje u jednom rijaliti programu njihovo regulatorno telo izreklo kaznu emiteru od 350.000 evra. Posle toga nije bilo govora mržnje. Ali ja nisam sklon da podržavam cenzuru i zabranu", naveo je Karadžić i dodao da se zalaže da RRA ima pravo na donošenje novčanih kazni.

Ljiljana Smajlović navela je da RRA postoji da bi bio cenzor i dodala da sumnja da je Željko Mitrović imao drugačiji tretman.

Karadžić je izneo podatke da je od 2010. godine do 2012. godine RRA podneo 11.000 prijava protiv svih emitera, uključujući i Javni servis, a da su do sada donesene 132 presude, od kojih su 32 izvršne.

Bogdanović, međutim, smatra da RRA ima konfornu ulogu, dodeljuje frekvencije i da se u trenucima kada je potrebno očekuje da bude i žandar.

"U prethodnom sazivu kada ste ukinuli frekvenciju Televiziji Karića, objašnjenje je bilo da je to partijska televizija. Jedan od tadašnjih članova RRA sada ima autorsku emisiju u najpartiskijoj televiziji od kada se televizija ovde zapatila. Gde je njegova odgovornost? Tada je digao ruku za jednu stvar, a sada se ponaša drugačije", naveo je Bogdanović i dodao da vlast RRA uključuje i drastičnije kazne.

Odnos Javnog servisa i komercijalnih televizija

"Zašto sam pesimista? Ovo je poslednja godina u kojoj ćemo biti najgledaniji. Ne možemo da kupujemo sport jer nema para. To je kraj gledanosti. Zašto komercijalni mediji nišane naše popularne emisije? Zato što posle toga oni prodaju svoj informativni program i svoje viđenje sveta i Srbije", rekao je Tijanić.

"Suština borbe između Javnog servisa i komercijalne televizije jeste interpretacija stvarnosti unutar Srbije i unutar sveta, a mi ćemo izgubiti tu borbu, ako država ne reši pitanje", naveo je Tijanić.

Prvi čovek RTS-a rekao je da misli da neka pravila treba da važe i za komercijalne televizije kao što važe i za Javni servis.

"U određeno doba, određeni program. I čak ne postoji zabeležen slučaj da je voditljka uradila to što je uradila pred premijerom. Postoji nešto što bih nazvao razdraživanjem javnog mnenja, postoji nešto što unosi zrno besnila u javno mnenje, koje onda traži sve veće i veće senzacije. Mi ćemo verovatno doživeti da u nekom rijaliti programu vidimo ubijenog čoveka. Već smo videli seks, ali ćemo verovatno videti sve – od masovne tuče do ubistva", istakao je Tijanić.

Urednik lista Danas dodao je da se ukus mora nametati i objasnio da i RTS ima mogućnost da forsira kvalitetne stvari. "RTS je pokazao da ta ideja nije samo utopija nego da može i da se realizuje", istakao je Panović.

Smajlovićeva je ukazala da na srpskim televizijama, uključujući i RTS, nema dovoljno istraživačkog novinarstva, kao ni dovoljno kritike vlasti.

Bogdanović je dodao da je RTS pozitivni relikt. "To je za mene nešto što je bila pokojna Radio-televizija Jugoslavije, čiji zadatak je bio da informiše, edukuje i zabavlja. RTS odnosno dva javna servisa bi morala time da se bave, bez obzira na gledanost", kaže Bogdanović, navodeći da Javni servis ne mora da bude najgledaniji ali da mora da bude najkvalitetniji.

Obraćajući se Bogdanoviću, Tijanić je pitao zašto od direktora Bi-Bi-Sija niko ne traži da bude manje gledan i uticajan.

"Mi smo kvalitetni. I ja odajem priznanje građanima koji gledaju RTS. Odajem im priznanje, jer smo sedam godina zahvaljujući njihovim glasovima najgledaniji sa nekomercijalnim programom", kaže Tijanić.

Međutim, Tijanić smatra da bi pad gledanosti označio početak kraja Javnog servisa.

"Sa tom teorijom, mi ćemo se u budićnosti pretvoriti u malu, negledljivu stanicu koja će se baviti dokumentarnim filmovima i prognozom vremena", naveo je Tijanić.