Ukrajina traži sastanak sa Rusijom u narednih 48 sati, Zelenski razgovarao sa Bajdenom

"Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje građanima Republike Srbije koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja teritorije te države", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Preporučuju i da državljani Republike Srbije koji planiraju da putuju u Ukrajinu razmotre odlaganje putovanja.

Ukrajina je saopštila da u roku od 48 sati želi razgovore sa Rusijom i članicama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), na kojima bi bilo reči o jačanju ruske vojske u blizini Ukrajine i unutar Krima.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da Moskva nije odgovorila nakon što se Kijev u petak pozvao na deo Bečkog dokumenta - skup bezbednosnih sporazuma - zahtevajući od Moskve da objasni svoje vojne aktivnosti, preneo je Rojters.

"Shodno tome, preduzimamo sledeći korak: Zahtevamo sastanak sa Rusijom i svim državama učesnicama u roku od 48 sati kako bismo razgovarali o njenom jačanju i preraspoređivanju duž naše granice i privremeno okupiranog Krima", napisao je Kuleba na Tviteru.

"Ako je Rusija ozbiljna kada govori o nedeljivosti bezbednosti u prostoru OEBS-a, ona mora da ispuni svoju posvećenost vojnoj transparentnosti kako bi smanjila tenzije i unapredila bezbednost za sve", rekao je Kuleba.

Predsednici SAD i Ukrajine, Džozef Bajden i Volodimir Zelenski, istakli su u telefonskom razgovoru važnost daljih diplomatskih napora za rešavanje situacije oko Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Bajden je ponovo potvrdio posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Američki predsednik je, kako se dodaje, jasno stavio do znanja da će SAD brzo i odlučno odgovoriti, zajedno sa svojim saveznicima i partnerima, na svaku dalju rusku agresiju na Ukrajinu.

Dvojica lidera su se složila oko važnosti nastavka vođenja diplomatije i odvraćanja kao odgovora na rusko vojno jačanje na ukrajinskim granicama, saopštila je pres služba Bele kuće.

Zelenski je pozvao Bajdena da uskoro dođe u Ukrajinu. 

Preostalo diplomatsko osoblje iz američke ambasade u Ukrajini radiće iz zapadnog ukrajinskog grada Lavova, prenele su danas onlajn novine Ukrajinskaja pravda, pozivajući se na neimenovani američki diplomatski izvor.

"Ovo je privremena odluka, tim ambasade će se vratiti u Kijev čim bezbednosna situacija to dozvoli", rekao je on.

I Australija šalje svoje diplomate u ovaj grad.

Stej departmet je naložio juče osoblju američke ambasade u Kijevu koje ne obavlja hitne poslove da napusti Ukrajinu.

Ukrajina je primila pošiljku protivvazdušnih raketnih sistema "stinger" i municiju avionom iz Litvanije, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Kijevu.

Ranije danas još dva aviona isporučila su oko 180 tona municije iz SAD, rekao je ministar odbrane Aleksij Reznikov, preneo je Rojters.

Ukrajina je do sada primila skoro 1.500 tona municije isporučene na 17 letova, naveo je on na Tviteru.

Akcije SAD i NATO u istočnoj Evropi predstavljaju pretnju za bezbednost Rusije, dok Vašington svoje postupke opravdava "glasinama" o mogućoj invaziji Rusije na Ukrajinu, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Severne Koreje.

Navode da je prava namera da se korak po korak zaoštri vojna napetost oko Ukrajine i da se pronađe izgovor da se opravda nagomilavanje naoružanja koje je osmišljeno da se snagom obuzda Rusija.

NATO, proizvod Hladnog rata, očigledno je vojna organizacija vođena agresijom i dominacijom, a svrha njenog daljeg postojanja i ekspanzije je nesporno u vojnom obuzdavanju i suzbijanju Rusije, naglašeno je u saopštenju.

Frank-Valter Štajnmajer, koji je danas reizabran za predsednika Nemačke, izjavio je govoreći o eskalirajućoj krizi na granici Ukrajine, da se nalazimo usred opasnosti od vojnog sukoba, odnosno rata u istočnoj Evropi i da Rusija snosi odgovornost za to.

"Nagomilavanje ruskih trupa ne može se pogrešno shvatiti. To je pretnja Ukrajini", rekao je Štajnmajer, preneo je AP.

Istakao je da ljudi u Ukrajini imaju pravo da žive bez straha i pretnji, sa pravom na samoopredeljenje i suverenitet.

"Nijedna zemlja na svetu nema pravo da to uništi i ko god to pokuša, mi ćemo odlučno odgovoriti", rekao je predsednik Nemačke.

Ukrajina je preporučila avio-kompanijama da izbegavaju da lete nad otvorenim vodama Crnog mora od ponedeljka do subote, jer Rusija tamo održava vojne vežbe.

Nebo nad Ukrajinom ostaje otvoreno, saopštava Kijev. Pojedine avio-kompanije zbog pretnje vojnim sukobom, razmatraju mogućnost da suspenduju letove u Ukrajini. Među njima je i jedna od najvećih evropskih kompanija, "Lufthanza".

Više od 30 ruskih brodova je počelo vežbe u blizini Krima, kao deo širih pomorskih vežbi.

Savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven rekao je da bi ruska invazija mogla da otpočne svakog dana i da će SAD nastaviti da dele obaveštajne podatke sa svetom, kako bi otklonile mogućnost da Moskva pokrene iznenadni napad.

Saliven nije odgovorio na pitanje Si-En-Ena da li imaju informacije da Rusija planira napad u sredu, što se pojavilo u nekim izveštajima.

"Ne možemo da pogodimo u dan, ali već neko vreme govorimo da bi svaki dan mogla da otpočne invazija Rusije na Ukrajinu, odnosno velika vojna akcija. To uključuje i predstojeću nedelju, pre kraja Zimskih olimpijskih igara", rekao je Saliven.

Papa Franja predvodio je na Trgu Svetog Petra tihu molitvu za Ukrajinu, apelujući na savest političara da pronađu mir.

"Vesti iz Ukrajine su veoma zabrinjavajuće", rekao je papa, koji je prošlog meseca predvodio Međunarodni dan molitve za mir.

"Svaki napor za mir poveravam zastupništvu Bogorodice i savesti odgovornih političara", rekao je papa Franja.

Nemačka avio-kompanija "Lufthanza" razmatra obustavljanje vazdušnog saobraćaja u Ukrajini, ali još nije donela odluku, rekao je portparol kompanije.

"Lufthanza pomno prati situaciju u Ukrajini", naveo je portparol za Rojters.

Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole pojasnio je šta je predsednik Džozef Bajden mislio pod "brzim i teškim troškovima" sa kojima će se suočiti Rusija ukoliko napadne Ukrajinu, preneo je Gardijan.

Šole je za Bi-Bi-Si rekao da SAD može da odgovori na dva glavna načina, koji podrazumevaju sankcije koje će ih, kako je naveo, osakatiti u ekonomskom smislu i koje će doneti Rusiji ekonomske poteškoće.

Drugi način podrazumeva ojačavanje vojnih kapacita na istočnim granicama NATO, što će, kako je naveo Šole, diplomatski izolovati i unazaditi strateški i vojno Rusiju.

Govoreći o prirodi potencijalne ruske invazije, Šole je rekao da "u kom god obliku da bude (vazdušni udari, upad na kopno...), ukoliko bude onoliko velik koliko se bojimo da će biti, okolnosti će biti prilično opasne za Ukrajinu".

Nemački kancelar Olaf Šolc će predsedniku Rusije Vladimiru Putinu tokom posete Moskvi preneti da se razmeštanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom "jedino može razumeti kao pretnja", prenosi Rojters.

Nemačka, ne očekuje konkretne pomake na osnovu razgovora dvojice lidera, ali se nada boljem razumevanju ruske zabrinutosti i ciljeva, naveo je za Rojters neimenovani zvaničnik nemačke Vlade.

Nemačka se, kao i Francuska, kako se navodi, protivi "finlandizaciji" Ukrajine.

Šolc će Putinu preneti i da ruska strana ne bi trebalo da zanemari jedinstvo Zapada i težinu mogućih sankcija.

Putovanje nemačkog kancelara u Moskvu nije poslednji pokušaj da se spreči rat, već deo diplomatskih napora da se razreši kriza, prenosi agencija.

Olaf Šolc bi u Mosvku trebalo da otputuje u utorak.

Zelenski je na Instagramu napisao da je sa Mišelom razmenio stavove o sastanku savetnika lidera Normandijske četvorke u Berlinu, budućim diplomatskim naporima i sankcijama.

"Najveći neprijatelj za nas danas je - panika. Važan signal podrške EU je to da ambasade evropskih zemalja nastavljaju da rade u Ukrajini", naveo je Zelenski.