Pozicije sindikata pred izbore 16. marta

O radničkim pravima u Srbiji brine više od 23.000 sindikata. Svega tri čoveka mogu organizovati sindikat, i vode se kao posebno pravno lice. To pravi haos i sindikalni bazar u kojem profitiraju mali igrači, poručuju jedina dva reprezenativna sindikata. Zato nema ni jedinistvenih zahteva ni stava o tome kako bi sindikati trebalo da se ponašaju pred nastupajuće parlamentarne izbore.

Uoči 16. marta sindikati deluju na tri načina. Deo sindikata ide na liste partija, deo se ograđuje od takve politike, deo trguje.

Jedina dva reprezentativna sindikata na nivou države neće ni sa jednom političkom strankom pred birače.

"Ovo je jedina pametna strategija u situaciji u kojoj nemate pouzdanog političkog partnera koji se dokazao da se onoga što obećava u izbornoj kampanji drži kad dođe na vlast", objašnjava Zoran Stoiljković iz Sindikata "Nezavisnost".

"Ako bi se opredelili samo za jednu opciju to bi iazazvalo nezadovoljstvo među samim članstvom", kaže Ljubisav Orbović iz Samostalnog sindikata Srbije.

Ljudi na listi Rasima Ljajića za koje se tvrdi da su iz tog sindikata su bili članovi i funkcioneri u SSSS, a dvoje njih je u penziji dok jedan nije.

Za razliku od velikih, manji sindikati hoće na partijske liste. ASNS je u prethodnom sazivu imala jedno poslaničko mesto. Ranka Savić veruje da ga je iskoristila najbolje i zato će opet na listu LDP-a.

"Ja sam uspela da ih upoznam sa sindikatom i da poslanici sada na sidikat i radnike gledaju drugim očima", kaže Ranka Savić.

Sindikat Sloga prešao je od prošlih do ovih izbora put od saveza sa socijalistima do saveza sa demokratama. Uoči izbora 2012. godine sa SPS-om su potpisali socijalnu povelju.

"Tada smo, da kažem dali podršku blanko, bez učešća na listi. Ovaj put smo odlučili da učestvujemo u kampanji i da imamo predstavnike i zato smo se ovaj put odlučili za DS koja je sa te strane ponudila dva poslanička mandata koje niko drugi nije ponudio", kaže Željko Veselinović iz Ujedinjenih sindikata Sloga Srbije.

Ističe da je reč o levičarskom sindikatu koji ne može da ide sa partijama neoliberalne koncepcije, naprednjačkim i narodnjačkim, jer su to desnije partije.

Posle Dragana Milovanovića nijedan sindikalni vođa nije dosegao do mesta ministra. Njegov rad, doduše osporili su prvo sami sindikati. Godinama kasnije, u sred kampanje, šuška se da bi u idućoj vladi opet sindikalac mogao u izvršnu vlast.

Ranka Savić kaže da je pobornik takvog rešenja. Ljubisav Orbović ističe da ne razmišlja o toj temi, i tvrdi da nije ni sa kim razgovarao o tome. Zoran Stoiljković ipak kaže da sindikatima nije mesto u izvršnoj vlasti.

Recept za bolji položaj radnika u najvećim sindikatima vide u jedinstvenom nastupu, pregovorima sa vladom, ali i stalnoj kontroli obećanog i učinjenog. U suprotnom kažu, nema boljitka za radnike bez obzira na broj sindikata. Za takav nastup za ove izbore je kasno.