Ministar finansija u tehničkoj vladi Lazar Krstić izjavio je u emisiji Oko na RTS-u da će se sa delegacijom MMF-a koja je stigla u Beograd, pregovarati o novom trogodišnjem aranžmanu, koji će realizovati nova vlada.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Do tada će, dodao je, vlada u tehničkom mandatu pripremiti sve da bi nova vlada, posle izbora, donela odluku i realizovala novi sporazum s Fondom.

Razgovori koji su danas počeli, vode se na nivou tehničkih eksperata, rekao je Krstić i najavio da će zvanični razgovori početi u ponedeljak, 3. marta, plenarnom sednicom u NBS-u, na kojoj će i on biti prisutan.

Srbija će morati da zaključi novi trogodišnji aranžman s MMF-om i obavezaće se da će u tom periodu sprovoditi određenu strategiju.

"Nemamo uopšte vremena za gubljenje", upozorio je Krstić i izrazio očekivanje da će se buduća vlada ponašati odgovorno, jer će morati da donosi nepopularne mere.

Zamoljen da objasni koje su to nepopularne mere, koje će najverovatnije biti dogovorene s MMF-om, Krstić je rekao da je to najpre solidarni porez, jer od toga se će neće odustati zato što su zarade u javnom sektoru enormne u odnosu na privatni sektor, pogotovo u javnim preduzećima, a tu je i prevelik javni sektor koji mora biti smanjen.

"Pošto ne postoje mehanizmi za ograničavanje zarada u javnim preuzećima, država će morati da usvoji sistemske zakone koji će ih ograničiti", najavio je Krstić.

Krstić je rekao da više ne postoji prostor za povećanje poreza, ali zato se može proširiti poreska osnovica i tu postoji prostor koji će se osvojiti odlučnom borbom protiv "sive" ekonomije i to zahteva sistemska rešenja. 

Najavio je da će država, sistemski, do kraja 2014. godine zadati ozbiljan udarac "sivoj" ekonomiji.

S druge strane, uštede se mogu ostvariti i smanjenjem javnog sektora, ali ne otpuštanjem ljudi, rekao je Krstić i naveo da je u januaru smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 4.000 ljudi, bez otpuštanja, i tom dinamikom bi moglo da se smanji za oko 100.000 za dve godine.

Kada je reč dugu za kamate na spoljni dug, za šta u ovoj godini treba da izdvojimo četiri milijarde evra, Krstić je rekao da su ta sredstva na neki način već potrošena za neke druge obaveze, napominjući da mi te dugove moramo da platimo.

Povoljan kredit od Ruske Federacije, koji je već ugovoren za budžet, uslovljen je novim aranžmanom s MMF-om i zato nam treba poverenje Fonda, naglasio je Krstić.

Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički rekla je da u Srbiji već dugo nisu preduzete mere koje bi smanjile potrošnju države, ocenjujući da se mora sagledati odakle potiču ti veliki troškovi.

"U 2014. nas čeka četiri milijarde evra kamate na dugove države koje moramo da platimo iz budžeta, što je 10 puta više nego 2008. godine", upozorila je Udovički i dodala da treba očekivati da će kamate na kapital u svetu tek da rastu, jer su danas na minimalnom nivou.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao da se od razgovora s MMF-om očekuje da se sagleda putanja javnog duga Srbije koji je premašio 20 milijardi evra ili oko 65 odsto BDP-a, a deficit budžeta je oko sedam odsto BDP-a što je jedan od najvećih u Evropi.

Altiparmakov je ukazao na to da Fiskalni savet već dugo upozorava javnost i vladu na potencijalnu krizu javnog duga i podsetio da je kritični odnos javnog duga i BDP-a bio pre dve godine kada je iznosio 45 odsto, kada je trebalo preduzeti određene mere koje su u međuvremenu izostale.

Što se tiče penzione reforme, Altiparmakov je rekao da će i o tome biti reči u razgovorima s MMF-om, jer Srbija godišnje izdvaja 4,5 milijardi evra iz budžeta za penzije, a stanovništvo je sve starije.

U Srbiji mora da dođe do podizanja starosne granice za odlazak u penziju i da se destimuliše prevremeni odlazak u penziju, ocenio je Altiparmakov i podsetio da se u nekim zemljama EU starosna granica pomera na 67 godina života.