Čitaj mi!
sreda, 15. feb 2023, 05:50 -> 19:05
Izvor: RTS; Tanjug
Srbija slavi Dan državnosti – centralna svečanost održana u Orašcu
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan državnosti obeležen je polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je Sretenjskoj akademiji u Kragujevcu. U Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, služeno je opelo kojem su prisustvovali predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Izveštaj Nevenke Đelić i Branka Vukašinovića
Brnabićeva i Višković na Oplencu
U Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u Topoli, danas je povodom obeležavanja Dana državnosti služeno opelo kojem su prisustvovali predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Nakon opela, koje je sa sveštenstvom služio vladika šumadijski Jovan, premijerka je sa Viškovićem položila venac na sarkofag vožda Karađorđa.
Vence su još položili i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, članovi porodice Krađorđević kao i predstavnici Zadužbine Kralj Petar I.
Nakon polaganja venaca, uz himnu Bože pravde, koju je intonirao vojni orkestar, zvaničnici su i ispred crkve odali počast srpskim precima.
Brnabićeva i Višković na Oplencu (Video: Tanjug/printskrin)
Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom Dana državnosti Srbije uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Centralna svečanost obeležavanja Dana državnosti u Orašcu
Centralna svečanost obeležavanja Dana državnosti održana je tradicionalno u Orašcu, gde je 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak.
Obeležavanje Dana državnosti počelo je pomenom za pokoj duši našim precima, Karađorđu i ustanicima, koji je služio vladika šumadijski Jovan.
Vence na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka položili su predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.
Obeležavanju Dana državnosti Republike Srbije prisustvovali su brojni srpski i inostrani zvaničnici.
Predsednik srpskog parlamenta Vladimir Orlić poručio je na Sretenje sa mesta odakle je počela odbrana Srbije da je simbol državnosti Srbije borba za slobodu, koju i danas vodimo i da samo ujedinjeni i složni možemo da je izborimo.
"Poseban dan za Srbiju je 15. februar. Slavimo Sretenje gospodnje, najsvečaniji dan, kada se sećamo junaka naše istorije. Slavimo izvojevano stvaranje moderne Srbije i odajemo počast onima koji su nam omogućili početak moderne Srbije. Na današnji dan odavde je Karađorđe 1804. podigao prvi srpski ustanak, a Miloš u Kragujevcu 1835. doneo najliberalniji ustav. Simbol državnosti je upravo borba za slobodu. Danas ovde stojimo, dostojni naših predaka i samo ujedinjeni i složni možemo da pobeđujemo. Ponosni smo što smo danas svi zajedno, što su ovde naša braća i sestre iz Republike Srpske, ali i što Srbi širom sveta obeležavaju ovaj dan", rekao je predsednik Narodne skupštine Srbije i poručio da Srbija danas vodi mudru politiku, čuvajući svoje interese.
Prema njegovim rečima, svaki novi put, fabrika, bolnice i škole koje su otvorene jeste borba za napredak Srbije.
"To su pobede ništa manje od onih koje su naši preci izvojevali. Jednom izborena i uspostavljena država mora da se čuva", rekao je Orlić i još jednom istakao da je poruka današnjeg praznika da ćemo se boriti da Srbiju odbranimo i sačuvamo i da je, kako je istakao, jedini ishod u toj borbi pobeda.
Predsednik predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić preneo je pozdrave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i naveo da sve veliko u našem narodu potiče od hrabrosti koju su pokazali srpski junaci.
"Danas se junaštvo drugačije ogleda. To je danas podizanje države i očuvanje naroda, ali i podizanje fabrika i gradnja puteva. Mogu da kažem da mi u Republici Srpskoj sa ponosom živimo u vremenu kada smo naslonjeni na Srbiju, a ne kao nekada samo zagledani u nju", istakao je predsednik Narodne skupštine Republike Srpske.
Nakon zvaničnog obraćanja, u Orašcu je izveden umetnički program posvećen slavnoj srpskoj istoriji i voždu Karađorđu, koji su izveli brojni glumci i vokalni solisti.
Foto: Tanjug/Nebojša Raus
Opširnije
Kraće
Selaković se upisao u Spomen-knjigu kod Spomenika neznanom junaku na Avali
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Srbije, upisao se u Spomen-knjigu, nakon polaganja venaca kod Spomenika neznanom junaku na Avali, a povodom obeležavanja Dana državnosti.
"Srbija slavi Sretenjski podvig Karađorđa i njegovih ustanika, Miloša i njegovih ustavotvoraca, koji su 1804. i 1835. godine postavili temelje moderne Srbije i ispisali recept uspeha – ideja slobode, čvrsta i nepokolebljiva volja i srpska sloga. Kada se rukovodimo time, možemo i ono što izgleda nemoguće. Današnja Srbija, rukovođena mudrom politikom, koju je uobičajavao Miloš Veliki, smelo i hrabro gledajući budućnost, kao što je to činio Crni Đorđe, čuva i gradi svoju samostalnost i nezavisnost, gradeći otadžbinu za svoje sinove i kćeri koji će vođeni idejom sretenjskog podviga umeti da je sačuvaju za buduće vekove i pokolenja", napisao je Selaković.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Vučić: Stvaranje države je avantura, ali država na trpi avanturizam
Mi Srbi nemamo prava pred senima predaka da se ne prisetimo koliku smo žrtvu prineli na oltar otadžbine, poručio je predsednik Aleksandar Vučić na Sretenjskoj akademiji u Kragujevcu.
"Stvaranje države jeste najveća avantura koja postoji, ali kada je stvorena, nikakav avanturizam država više ne trpi", naglasio je Vučić.
Opširnije
Kraće
"Kad je država ugrožena, najvažnije da budemo jedinstveni, nema avanturizma"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Kragujevcu, pred početak Sretenjske akademije "Knežev zapis", da je, kada nam je ugrožena država i njeni temelji, u uslovima teške situacije u svetu, najvažnije da budemo zajedno, okupljeni i jedinstveni u želji da sačuvamo državu.
"I to nema veze sa političkim partijama, to ima veze sa onim što je biće srpskog naroda, ali i svih drugih građana Srbije, da razumeju da imamo nešto što je sveto, a to je naša zemlja Srbija. I ništa svetije nemamo", istakao je Vučić.
Nema igre, nema avanturizma, potreban nam je ozbiljan i odgovoran pristup, koji znači čuvanje mira i stabilnosti, jer su nam potrebna deca u budućnosti, naglasio je Vučić obraćajući se građanima koji su ga dočekali ispred Stare skupštine u Kragujevcu.
Vučić je obišao prvo staru crkvu u Kragujevcu, posvećenu Svetoj Trojici, koju je podigao knez Miloš Obrenović 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom Srbije.
Opširnije
Kraće
15. 02. 2023.
09:12
Vučić posetio Crkvu Svete Trojice u Kragujevcu
Crkva Svete Trojice u Kragujevcu, u čijoj se porti predsednik Aleksandar Vučić obratio građanima i za koju je rekao da je jedna od najvažnijih u Srbiji, obeležava 200 godina postojanja.
Podigao ju je knez Miloš Obrenović, 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom Srbije.
Ona je bila simbol jedinstva crkve i države, a vek kasnije i simbol pomirenja dve dinastije.
U porti su održavana skupštinska zasedanja, usvojen prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski, pročitani turski Hatišerifi o autonomiji Kneževine.
Pretpostavlja se da je prestoni krst iz 18. veka donet sa Svete Gore, a živopis kragujevačkom hramu udahnjuje novi život.
Vučić je nakon obilaska crkve naglasio da se na tom mestu, od Orašca do Kragujevca, rađala srpska država.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Vučić: Srbijo, srećan Dan državnosti
Predsednik Aleksandar Vučić uputio je čestitku građanima Srbije povodom Dana državnosti.
"Srbijo, srećan Dan državnosti", poručio je Vučić na Instagram nalogu "avucic"
"Živela Srbija", dodao je u čestitki Vučić.
Marković za RTS: Vidovdan je praznik žrtve, a Sretenje pobede
Sretenjski ustav je prvi demokratski ustav u Evropi, a naš ustanak je prvi uspešni ustanak nekog malog naroda u Evropi, ističe istoričar Predrag Marković.
"Sretenjski ustav nije prvi moderni ustav Srbije, svaka država ima prvi moderni ustav. To je prvi demokratski ustav u Evropi, istočno od Rajne. U tom trenutku 1835. godine samo Francuska i Belgija imaju takve ustave. Naš ustanak je prvi uspešni ustanak nekog malog naroda u Evropi", kaže Marković.
Posebno naglašava da se nijedan mali narod nije sam oslobodio kao što smo mi 1804. godine.
Opširnije
Kraće
U Srbiji se 15. februara, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
Na Sretenje 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak. Bio je to začetak novovekovne srpske države. Tog dana 1804, grupa srpskih prvaka, najistaknutijih ličnosti u Srba sa prostora negdašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića Karađorđa za vožda, predvodnika ustanka. Zbor se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije.
Usledila je odluka o podizanju opšteg ustanka protiv Turaka, odnosno dahija, i izbor Karađorđa. Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791. Neposredan povod bio je teror dahija odnosno događaj koji je istoriografija zapamtila kao – Seču knezova.
Dahije su tada namerile, i započele, likvidaciju najistaknutijih Srba, što je dovelo do ustanka. Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804. Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje.
Četvoricu dahija je inače vojvoda Milenko Stojković uhvatio i pogubio jula 1804, na dunavskom, danas potopljenom, ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. U prvoj fazi bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz-paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je posledica činjenice da je počinjao veliki Napoleonov pohod na Rusiju. Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora. Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804–1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, nephodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina – ustav. Prethodno je korišten termin – konstitucija, čemu je uostalom pridavano maglovito značenje.
Davidović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila. Između ostalog, u to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave. Upravo te zemlje izvršile su pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.
Na snazi formalno pravno 55 dana
Na snazi je formalno pravno bio 55 dana. Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja, i sadržao je 142 člana.
Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast. Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.
Poređenja radi, u Habzburškoj Monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac Dimitrije Davidović bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.
Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, bio je krajnje slobodouman. Osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
komentari