Od srčanih bolesti u Srbiji, svakih 15 minuta umre jedna osoba. Godišnje - to je ceo jedan grad od pedesetak hiljada stanovnika.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Tipičan srčani bolesnik u Srbiji je "čovek u najboljim godinama", kaže profesor Petar Seferović, kardiolog. Objašnjava da muškarci oboljevaju češće, i da bolest dolazi do izražaja u dobi između 40 i 60 godina.

Profesor Seferović kaže da postoji više faktora rizika - od stresnih situacija na poslu, u svakodnevnom životu, a zatim se tu dodaju i povišen pritisak, dijabetes, visoka telesna težina i holesterol.

"Treba imati u vidu da, kada ima više faktora rizika, oni se ne sabiraju, nego množe", upozorava dr Seferović.

Kardiolog Dragan Simić naglašava da veliki uticaj na razvoj bolesti ima i genetika.
"Genetske predispozicije su takve da imate šest do devet puta veće šanse da imate infarkt ako ga je imao neko od vaših roditelja", kaže dr Simić i upozorava da takve osobe već sa 30 godina moraju da počnu sa redovnim kontrolama.

Profesor Seferović kao primer navodi Sjedinjene Američke Države, gde se za 15 godina nivo oboljevanja smanjio za trećinu, nakon što su građani počeli da vode računa i zdravlju, ibegavaju faktore rizika i da se redovno kontrolišu.

Doktor Simić smatra da je veliki problem što građani Srbije nemaju naviku da idu kod lekara. Navodi da tek 23 odsto pacijenata ima regulisan krvni pritisak, te da je važno pridobiti ljude koji nisu imali infarkt i navesti ih da idu na redovne kontrole.

Lekari tvrde da se infarkt "ne događa iz čista mira" - uvek postoje tegobe, samo pacijent možda nije umeo ili hteo da ih prepozna.

Svako ko ima neki pritisak ili bol u grudima treba da se javi lekaru.

Kardiolozi kao prevenciju savetuju lagane vežbe, šetnje - bar pola sata dnevno, bar pet dana nedeljno i redovne kontrole nivoa holesterola i šećera, kao i regulisanje telesne težine.