Posle incidenata na utakmici mladih reprezentacija Engleske i Srbije iz Evrope su stigle optužbe da su Srbi rasisti i da ih zbog toga treba isključiti iz evropskih fudbalskih takmičenja.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko 

Da li je rasizam u sportu novijeg datuma i otkud to u srpskom sportu, da li su optužbe opravdane ili nepravedne - bile su neke od tema emisije Oko.

Bivši fudbaler Ivan Ergić smatra da je rasizam na fudbalskom terenu deo repertoara vređanja koje nastaje u iracionalnom području kao što je stadion, i od strane igrača i od strane navijača.

Kako navodi, treba razlikovati impulsivni od političkog, sistematskog i institucionalnog rasizma. Impulsivni rasizam je deo fudbala, kaže Ergić. Bivši fudbaler Ivan Golac, koji je krajem 70-ih igrao u Engleskoj, kaže da u to vreme nije bilo rasističkih ispada kao danas.

Odgovarajući na pitanje kako smo došli do toga da rasizam postane ozbiljno pitanje, sociolog Dragan Koković je rekao da se rasizam nakalemio na fudbal i da to nije samo problem fudbala i sporta, već društva.

Sociolog Vladimir Vuletić podseća da je pre 30-ak godina mnogo ljudi iz Afrike, Azije studiralo u Beogradu i da rasizma nije bilo, ali da je tih ljudi poslednjih 20 godina sve manje. Rasistički incidenti, kako navodi, nastaju kao proizvod klime u društvu i zbog toga što nismo u dnevnom kontaktu sa ljudima drugih rasa.

Govoreći o borbi protiv nasilja na sportskim terenima, Golac navodi da ona kreće 80-ih godina, praktično od utakmice između Liverpula i Juventusa. Britanska premijerka Margaret Tačer tada nije čekala reakciju Fife i Uefe, već je krenula sa čišćenjem u svojoj kući, navodi Golac i dodaje da se to vrlo lako radi "ako imate volje".

Svi oni koji su bili problematični, na dan odigravanja utakmice, imali su obavezu da se jave u stanici policije, ili da donesu pasoš kada je tim igrao u inostranstvu, navodi Golac i dodaje da im je time praktično onemogućeno da dođu na utakmicu.   

Koković ističe da je nasilje postalo neka vrsta komunikacije, a i duh vremena se promenio. Došlo je do strahovite promene, kada je Golac igrao navijači su bili deo dekora, danas ih ne zanima klub, već da se istaknu kao grupa, ističe Koković.

Ivan Ergić kaže da je naš rasizam donekle folklorni, dok je na zapadu u političkoj i institucionalnoj ravni. Koković ističe da kod nas institucionalnog rasizma nema i da on na stadionu kreće kada neko počne da oponaša majmuna, a drugi ga slede.

Vladimir Vuletić ističe da svako mora da se stavi u poziciju crnog igrača, kada 10.000 ljudi vrši pritisak na njega onomatopejom majmuna, i da zamisli koliki je to pritisak. Koković ističe da postoji i obrnuti rasizam, kada vrlo često beli igrači nisu zaštićeni i kada njih crni igrači vređaju.

Ergić podseća na reči Rija Ferdinanda koji je rekao da Britanija treba prvo da počisti u sopstvenom dvorištu, pa da onda drugima deli lekcije, dok Golac ističe da igrači jedni drugima kažu svašta, ali da uvrede imaju drugu težinu ako dođu sa tribina.

Odgovarajući na pitanje da li će Srbiji sada biti moguće lakše zakačiti epitet rasizma, Ergić je rekao da smo ponekad sami krivi.

"Dolazi do rehabilitacije četništva, na Tašmajdanu imamo spomenik diktatoru, umesto Če Gevari. Setimo se da smo ovde imali nesvrstane, dok je na zapadu vladao tihi rasizam, moramo ponovo da afirmišemo prave vrednosti", navodi Ergić.

Vladimir Vuletić ponavlja da treba prvo počistiti u svom dvorištu pre nego što razmislimo da li je reakcija iz Evrope bila gruba. Prema mišljenju Dragana Kokovića, epitet rasizma će moći da nam se prikači zbog toga što nas optužuju moćnici, dok Golac ističe da će nas optužbe čekati na svakoj krivini dok nešto ne promenimo.