Erdogan bi da posreduje između Rusije i Ukrajine; Moskva: Čak i pomisao na rat je neprihvatljiva

Zamenica američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland kaže da se SAD nadaju da će Moskva proučiti šta je Vašington ponudio u pisanom odgovoru na bezbednosne zahteve Rusije i da će se vratiti za pregovarački sto.

"Jedinstveni smo, ujedinjeni u našoj preferenciji za diplomatiju. Ali takođe smo ujedinjeni u našoj rešenosti da, ako Moskva odbije našu ponudu dijaloga, 'cena toga mora biti brza i ozbiljna'", rekla je Nulandova novinarima.

Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da njegova vlada odobrava odgovor Bajdenove administracije na ruske bezbednosne zahteve u Evropi, izveštava iz Kijeva viši međunarodni dopisnik Gardijana Luk Harding.

Kuleba je rekao da je Kijev video "pisani odgovor" SAD pre nego što ga je američki ambasador u Moskvi Džon Salivan u sredu uručio Kremlju. Američka vlada je potvrdila svoju "podršku pravu Ukrajine da se pridruži NATO-u, suprotstavljajući se ruskim apelima na veto na prijem novih članice".

"Važno je da SAD ostaju u bliskom kontaktu sa Ukrajinom pre i posle svih kontakata sa Rusijom", napisao je Kuleba na Tviteru. „Nema odluka o Ukrajini bez Ukrajine. Zlatno pravilo."

Pres-sekretar Vladimira Putina, Dmitrij Peskov rekao je da je odgovor Vašingtona nezadovoljavajući i dodao da ruski predsednik trenutno proučava dokument.

Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman jasno je stavila do znanja da Bela kuća nije voljna da ponudi "tajne ustupke" u vezi sa Ukrajinom, niti da povuče trupe NATO-a iz istočnoevropskih zemalja, uključujući Rumuniju i Bugarsku, kao što je Moskva zahtevala.

Ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčok kaže da NATO razmatra da pošalje trupe u tu zemlju.

Korčok je dodao da odluku o tome još nije doneta, ali da su u razgovori u toku, navodi sajt aktuality.sk.

Slovački ministar oglasio se pošto su SAD zatražile od drugih saveznika u NATO-u da razmotre raspoređivanje još stotina vojnika u Evropi.

(theguardian.com)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozitivno je ocenio razgovore u Parizu u normandijskom formatu, za razliku od ruske strane koja je rekla da pomaka nije bilo.

"Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je pozitivno ocenio to što je sastanak održan, njegovu konstruktivnu prirodu, kao i nameru da se smisleni razgovori održe ponovo za dve nedelje u Berlinu", navodi se u saopštenju njegove kancelarije.

Prioritet je uspostavljanje održivog prekida vatre na istoku Ukrajine, poručio je Zelenski.

Aleksej Zajcev iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova poručuje da je čak i pomisao na rat između Ukrajine i Rusije neprihvatljiva.

Navode da bi okončanju aktuelne situacije na istoku Ukrajine pomoglo kada bi NATO prestao da se meša.

Razgovori u Parizu u normandijskom formatu nisu doneli nikakav rezultat, ali postoji nada da će doći do pomaka za dve nedelje u Berlinu, navodi Aleksej Zajcev.

Iz Rusije saopštavaju da je nuklearna raketna kriza između Moskve i Vašingtona neizbežna, ako se ne preduzmu mere koje će obezbediti predvidivost, ali i ograničiti njihovo postavljanje, prenosi Tas.

Zvaničnik iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova Vladimir Ermakov rekao je da Moskva smatra da se SAD spremaju da u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu razmeste rakete kratkog i srednjeg dometa.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da nisu dobili pozitivan odgovor SAD kada je reč o glavnim pitanjima u vezi sa traženim bezbednosnim garancijama – zahtevu da se zaustavi širenje NATO-a na istok i razmeštanje ofanzivnog naoružanja koje bi moglo da ugrozi teritoriju Ruske Federacije.

Pisani odogvor Vašingtona budi nadu za dijalog, ali samo o sekundarnim pitanjima, navodi šef ruske diplomatije.

Ističe da je na predsedniku Vladimiru Putinu da odluči kako će odgovoriti SAD i NATO-u.

Naveo je da su SAD rekle da bi više volele da dokument ostane u poverljivom diplomatskom dijalogu, ali da je on usaglašen sa svim saveznicima SAD i sa ukrajinskom stranom.

"Stoga, ne sumnjam da će to 'procureti' u vrlo bliskoj budućnosti", rekao je Lavrov. 

Belorusko Ministasrvo odbrane saopštilo je da će ruska vojska po okončanju združene vežbe narednog meseca napustiti Belorusiju.

Vežba je podeljena u dve faze, koje će se okončati do 20. februara.

Zapadne zemlje upozoravaju na opasnost od povećanog ruskog prisustva u Belorusiji.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba kaže da je prvi plan predsednika Rusije Vladimira Putina destabilizacija Ukrajine, bez korišćenja vojne sile. Njemu treba da se pokaže da nemamo slabu tačku, naveo je Kuleba.

Tvrdi da Ukrajina ne planira nikakvu ofanzivu, kao i da su posvećeni diplomatiji. Međutim, ako Rusija odluči da želi borbu, Ukrajina će uzvratiti, poručio je Kuleba.

"Pripremamo se za odbranu, sve rizike shvatamo ozbiljno, ali plan A je deeskalacija", poručuje šef ukrajinske diplomatije.

Kaže da je broj ruskih vojnika na granici sve veći, kao i da su u toku sajber napadi, kao i širenje dezinformacija.

Komentarišući jučerašnje pregovore u normandijskom formatu, Kuleba je naveo da se ništa nije promenilo, ali da je izgledno da će Rusija u naredne dve nedelje, do narednog sastanka, ostati na diplomatskom putu.

Visoki zvaničnik iz sektora bezbednosti i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da Rusija i SAD moraju diplomatskim putem da reše situaciju sa Ukrajinom, a ne da se povećavaju tenzije kako bi se osigurali politički poeni.

"Ovde je očigledno da je najvažniji i jedini put, zapravo, postizanje sporazuma o bezbednosnim garancijama kroz političko-diplomatska sredstva, pregovore", rekao je Medvedev.

Smatra da bi konflikt Rusije i SAD zbog Ukrajine imao "katastrofičan scenario" i dodao da uzavrele glave u NATO-u i SAD čak i zamišljaju takav razvoj situacije.

"Računam da se to nikada neće desiti", rekao je bivši ruski predsednik.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je, u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, poručio da sve strane uključene u pitanja oko Ukrajine treba da ostanu mirne i da se uzdrže od akcija koje podstiču tenzije i krizu.

"Bezbednost jedne zemlje ne može biti na štetu bezbednosti drugih zemalja, a regionalna bezbednost ne može biti garantovana jačanjem ili čak širenjem vojnih blokova", rekao je Vang Blinkenu.

Istovremeno, Blinken je u prvi plan istakao globalnu bezbednost i ekonomske rizike koji bi mogli da proisteknu iz navodne dalje ruske agresije.

Očekujem odgovor Moskve, dodao je turski predsednik.

Naveo je i da je potreban dijalog povodom ruske zabrinutosti za bezbednost, ali i da je potrebno objasniti Moksvi da neki od njenih zahteva nisu ostvarivi.

"Nadam se da Rusija neće izvesti oružani napad ili okupirati Ukrajinu. Takav korak ne bi bio mudar ni za Rusiju, ni za region. Postoji potreba za dijalogom u kom će se saslušati Rusija i ukloniti razlozi za njenu razumljivu zabrinutost", rekao je predsednik Erdogan dodajući da bi Turska morala da postupi kao članica NATO-a u slučaju napada.

Ankara ima dobre odnose kako sa Moskvom, tako i sa Kijevom, ali se protivi ruskoj politici u Siriji i Libiji, kao i aneksiji Krima. I dok tesno sarađuje s Rusijom na polju energetike, Ankara je Ukrajini prodala sofisticirane dronove.

"Ponavljam sa smo spremni da uradimo šta je neophodno i preneo sam te poruke i predsedniku Putinu i predsedniku Zelenskom", rekao je Erdogan dodajući da su obe stane uverene u iskrenost i dobre namere Turske.

Ankara se još u novembru ponudila da bude posrednik, a prethodne nedelje su diplomatski izvori rekli da su i Ukrajina i Rusija otvorene za takvu ulogu Turske u rešavanju krize.

Erdogan je najavio da će početkom februara posetiti Zelenskog u Ukrajini, kao i da će se uskoro videti ili čuti s Putinom.