Tri osobe su poginule prilikom bombardovanja Ralje kada je pogođena kuća porodice Pavlović. Poginulo je dvoje dece, petogodišnja Dejana i Stefan Pavlović star osam godina. 

Žrtava je bilo i u napadu na sela Đelekare i Gornja Budriga u opštini Kosovska Vitina. Poginulo je troje ljudi, dvoje je teško ranjeno.

Četiri projektila pala su na izbeglički kamp na Paliću, kod Subotice gde su u tom trenutku bile smeštene izbeglice iz Hrvatske. Poginula je jedna a povređene su tri osobe. 

Bila je ovo još jedna paklena noć za Beograd. NATO avijacija je onesposobila trafo stanice na Bežanijskoj kosi i u Leštanima, ključne za snabevanje Beograda i Novog Sada strujom. U isto vreme gađana su područja prigradskih naselja Makiš i Ostružnica. Oštećen je veliki broj stambenih objekata u Železniku.

U dva navrata bombardovano je područje opštine Rakovica. Pogođena je fabrika poljoprivrednih mašina "21. maj". Bombardovana je zgrada kompanije "Jugoimport SDPR" u Novom Beogradu. Više eksplozija registrovano je u naseljima Surčin i Batajnica. Na napade neprijateljske avijacije celu noć snažno je uzvraćala PVO VJ.

Dvadeset projektila izbačeno je na industrijsku zonu Niša. Pričinjena je velika materijalna šteta, srećom bez ljudskih žrtava. Raketiran je aerodrom, kao i sela Hum i Popovac u kome je oštećen most na Nišavi, a velika oštećenja pretrpela je i ranžirna rampa u Popovcu - pokidane su šine na kolosecima i oštećene obe kolovozne trake na autoputu. Kasarna „Mija Stanimirović" u Komrenu gađana je sa 30 projektila.

U naselju Donji Komren i selu Čamurlija sravnjeno je sa zemljom 10 kuća, 50 je oštećeno. Stradala je i crkva Svetog Ilije.

Bombardovano je skladište "Jugopetrola" u Boru. Sa šest avio i jednom kasetnom bombom gađano je i skladište "Beopetrola" u Doljevcu. Uništen je veliki broj objekata. 

Na meti agresora, po peti put, bila je fabrika „Sloboda" u Čačku. Pet razornih projektila srušilo je preostale objekte u Kasarni "Sinkovac" u Leskovcu. U istom napadu srušen je most na putu Leskovac - Lebane u selu Cekavica. Ispaljeno je više od 10 projektila na farmu poljoprivrednog dobra "Dobričevo" kod Ćuprije.  

Intenzivni su napadi NATO avijacije i na Kosovu i Metohiji. U toku dana na južnu srpsku pokrajinu ispaljeno je preko 170 projektila. U nekoliko navrata gađan je Butovački breg. Bombardovani su Kasarna „Kosovski junaci" u Prištini, rezervoari goriva u selu Devet Jugovića. U Kosovu Polju gađano je izbegličko naselje. Raketirani su i Istok, Gnjilane, Štimlje, Vučitrn. Tri projektila su pogodila magacin preduzeća "Miloje Zakić". Selo Devič napadano je u dva navrata sa ukupno 31 projektilom. 

Na južnim padinama Paštrika nastavljeni su intenzivni napadi šiptarskih terorista na položaje Vojske Jugoslavije, uz snažnu avio i artiljerijsku podršku Oružanih snaga Albanije. Napadi su, bez prekida, trajali ceo dan. Oko ponoći su pripadnici Vojske Jugoslavije slomili napad agresora i stabilizovali front. Ponovo je zaposednuta i Karaula Gorožup. Granične jedinice Vojske Albanije izveštavaju o velikom broju žrtava u redovima terorista i traže pomoć za evakuaciju ranjenih i poginulih. U vazdušnim udarima na području Paštrika dejstvuju i strategijski bombarderi B-52 i B-1B.

Tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, Luiz Arbur, saopštila je da je podignute su optužnice protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića, predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika savezne Vlade Nikole Šainovića, ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića i načelnika Generalštaba VJ generala Dragoljuba Ojdanića. Arbur je dodala da je za optuženima raspisana međunarodna poternica i apelovala da se sami predaju Tribunalu. 

Odluka Tribunala da podigne optužnicu protiv šefa države u završnici mirovnih pregovora o KiM u prvim diplomatskim reagovanjima je ocenjena kao politički potez čiji je cilj miniranje mirovnog procesa.

Nemačka je stavila do znanja da, uprkos podizanju optužnice protiv predsednika Miloševića, teži pregovorima sa Beogradom. 

U Moskvi su završeni tripartitni pregovori specijalnog izaslanika ruskog predsednika Viktora Černomirdina, zamenika američkog državnog sekretara Stroba Talbota i predsednika Finske Martija Ahtisarija. NATO je saopštio da Černomirdin dolazi u Jugoslaviju ne da pregovara nego da izdiktira dogovorene uslove.

Šef italijanske diplomatije, Lamberto Dini, izjavio je da bi se razmeštanje trupa NATO u SRJ pre postizanja mirovnog sporazuma svelo na invaziju i da bi Italija morala da se ogradi od takve akcije.

U poseti Beogradu je počasni predsednik grčke partije Nova Demokratija Konstantin Micotakis. Posle razgovora sa predsednikom Miloševićem Micotakis je izjavio da je "za narod Jugoslavije trenutno najvažnije postizanje političkog kompromisa kao i da je neophodno da se ispoštuje teritorijalnio integritet i suverenitet SRJ i da Kosmet ostane u okvirima Srbije".