19. maj – bombardovani civilni i privredni objekti na Kosmetu

U bombardovanju pogona "Binačke Morave", "Mladosti", i "Kosmet prevoza" u Gnjilanu poginulo je šest civila a preko 60 građana albanske nacionalnosti je ranjeno. 

Sa tri projektila pogođen je Kazneno-popravni dom "Dubrava" u blizini Istoka. Dva zatvorenika su poginula, a čuvar i još dva zatvorenika je ranjeno. Pogođena je upravna zgrada zatvora i dva paviljona.

Bombardovana je periferija Peći. Jedan projektil ispaljen je na napušteni hotel "Park" u centru grada. Četiri osobe su teško povređene.

Na području Prizrena gađani su isključivo civilni ciljevi. Sa sedam projektila dejstvovano je po selu Zagradska Hoča koje je naseljeno isključivo albanskim življem. Pet projektila palo je u neposrednoj blizini stočne pijace na periferiji grada. Pričinjena je velika materijalna šteta a do temelja je porušeno nekoliko desetina kuća.

Bombardovana su naselja Belaćevac i Pomazatin u opštini Kosovo Polje u kojima su isključivo živeli pripadnici albanske nacionalne maljine.

U bombardovanju Raške povređene su tri osobe. Na južni deo grada, između naselja Nikoljača i Supanj, palo je 25 projektila. U istom napadu bombardovano je i područje planine Kopaonik.

Sa 16 projektila gađan je jugoistočni deo Bujanovca. U selu Borovac ranjena je jedna osoba. Pričinjena je velika šteta na stambenim objektima.

Diplomatski napori da se reši "kosovska kriza" 

Sastancima u Helsinkiju, Bonu i Beogradu nastavljeni su pokušaji Evrope, Rusije i SAD da se diplomatskim putem reši "kosovska kriza".

Predsednik SRJ primio je specijalnog izaslanika ruskog predsednika, Viktora Černomirdina.

Černomirdin je Miloševiću izložio tok svojih dosadašnjih razgovora u Finskoj i ukazao na značaj opredeljenja izraženih u stavovima Grupe 8. Zajednički je ocenjeno da rešenje može da bude samo političko i u okviru UN, uz aktivno i neposredno učešće Jugoslavije.

Predsednik Finske Marti Ahtisari izjavio je da su razgovori predstavnika Rusije i SAD o izgradnji zajedničkog pristupa u rešavanju "kosovske krize" završeni u pozitivnom tonu.

Nemački kancelar Gerhard Šreder rekao je da se slaže sa diplomatsko-vojnim naporima da se reši kriza u SRJ i da se oštro protivi slanju kopnenih trupa na Jugoslaviju. Šreder je dodao da polaže velike nade u političko rešenje i da NATO ne bi trebalo da sada menja svoju strategiju i ulazi u neplanirane poduhvate.

Šef francuske diplomatije Iber Vedrin saopštio je novinarima da je trenutna politika NATO-a da se nastavi sa vazdušnim napadima na SRJ, kombinovanim sa diplomatijom.

Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana rekao je da je Alijansa otvorena prema ideji prekida vatre, ali da jugoslovenski predsednik mora da da jasan znak da će snage bezbednosti u potpunosti biti povučene sa KiM. Na opasku novinara da NATO za dva meseca nije uspeo da zada odlučujući udarac jugoslovenskoj armiji, Solana je rekao da je reč o "visokoprofesionalnoj vojskci pripremljenoj za akcije u manjim jedinicama".

Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je hitna sredstva od 14,6 milijardi dolara, najvećim delom namenjenih za nastavak agresije na SRJ.