18. maj – bombardovani civilni objekti širom Srbije

Štab civilne zaštite je saopštio da su u "Krušik" pale 44 bombe a nekoliko projektila na sela Donja Grabovica i Jasenica. U napadu su velika oštećenja pretrpela i gradska naselja Oslobodioci Valjeva, Novo naselje i Kolubara 2. Velika šteta pričinjena je i bolnici a nekoliko seoskih naselja ostalo je bez struje. Na Valjevo je za 56 dana bombardovanja izbačeno 106 različitih projektila.

U centru Vladičinog Hana srušen je železnički most. Sa četiri projektila srušen je most preko reke Brvenice, na putu Raška–Kraljevo, kao i nadvožnjak kod Trupalskih šuma na auto-putu Niš–Beograd. Gađani su i civilni objekti u Vranju i Preševu, vrh Gobelja na Kopaoniku.

Na meti je tog dana bio i glavni grad Srbije. Oko 22.30 sa dva projektila gađano je skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici, na Čukarici, u blizini Sajma. Popucala su stakla na okolnim stambenim i poslovnim objektima a gradski saobraćaj prema tom delu grada je obustavljen. Eksplozije su se čule i iz pravca Surčina.

NATO avijacija je dejstvovala i po užem gradskom jezgru Šapca. U bombardovanju je oštećena Osnovna škola "Laza Lazarević" i stambeni objekti u blizini već porušene kasarne "Mika Mitrović". Dvanaest projektila ponovo je palo na fabriku "Cer".

Bombardovani su civilni i privredni objekti u Pančevu, Novom Sadu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Prizrenu, Suvoj Reci.

Savezno ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da se uvećava broj civilnih žrtava.

Ponovljeno je da Jugoslavija pozdravlja sve mirovne inicijative, naglasivši da je preduslov za postizanje političkog napretka zaustavljanje bombardovanja, kao i da je Vlada SRJ otvorena za dijalog o principima Grupe 8 za političko rešenje o KiM, uprkos izvesnim rezervama. 

Ruski ministar odbrane Igor Sergejev, posle sastanka sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika, Viktorom Černomirdinom, izjavio je da NATO priprema kopnenu operaciju u Jugoslaviji.

Posle gubitka četiri bespilotne letelice u jednom danu, Nemačka je suspendovala njihove letove iznad Jugoslavije.

Ibrahim Rugova je, posle susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom, izjavio da želi da posleratna vlada tzv. Kosova bude sastavljena od predstavnika svih partija. Rugova je rekao da ne insistira na nezavisnosti KiM ali se zalaže za formiranje prelazne vlade do izjašnjenja naroda tzv. Kosova o svojoj budućnosti.